Midnight Raga
koreografija, kostimi: Marco Goecke
muzika: Ravi Shankar, Etta James
dizajn svetla: Udo Haberland
saradnik koreografa: Hedda Twiehaus
postavka: Ludovico Pace
dramaturgija: Nadja Kadel
trajanje: 12’
premijera: Nederlands Dans Theater, 2017
Po pravilu, muzika nije polazište za koregrafiju Marka Gekea. Ipak, u svom duetu čiji se naslov vezuje za klasičnu indijsku kompoziciju, sve je drugačije: muzika Ravija Šankara predstavlja početnu inspiraciju. Uprkos zanosu ka indijskom Orjentu, koji se ogleda i u tamno plavim svilenim tkaninama od kojih su napravljeni kostimi, autentični naelektrisani rečnik koreografa ostaje nepogrešiv.
Marko Geke je pohađao Baletsku akademiju u Minhenu, a kasnije Kraljevski konzervatorijum u Hagu gde je diplomirao 1995. godine. Karijeru igrača je započeo je u Državnoj operi u Berlinu i Teatru Hagen. Upravo tu nastaje njegov koreografski prvenac 2000. godine, da bi nastavio da kreira za igrače Štutgart baleta, do odlaska na Koreografski instutut u Njujorku. Nekoliko godina kasnije, osvaja Nagradu Dom Pérignon u Hamburgu za komad „Stidljivo”, narudžbinu Štutgart baleta. Od 2005. godine deluje kao stalni koreograf ove trupe, za koju će napraviti i svoj prvi celovečernji balet „Krcko Oraščić”, kasnije filmovan za ZDFtheaterkanal. Od 2006-2012. godine Geke je takođe na poziciji stalnog koreografa roterdamskog Skapino baleta, da bi 2013. godine postao pridruženi koreograf čuvenog Holandskog teatra igre. Geke istražuje spektar ljudskih pokreta, razlažući svaki gest na njegove pojedinačne delove. Pri tome, njegova dela su puna promišljenih, ali i snažno emotivnih trenutaka. Pored mikroskopskog pogleda na telo, on pruža psihološki uvid u unutrašnje funkcionisanje ljudskog bića – uključujući i svoje sopstveno. Višestruko nagrađivan, Geke je poslednjih godina potpisao neverovatan broj izvanrednih svetskih premijera. Njegov rad obuhvata više od 60 koreografija koje se nalaze na repertoaru najznačajnijih trupa širom sveta, od Štutgart baleta, Holandskog teatra igre, Baleta pariske Opere, Baleta Monte Karla, Državnog baleta Berlina, Baleta Ciriha, do Bečkog državnog baleta, između ostalih. Za predstavu „Ljubavnik“ u izvođenju Hanover baleta, proglašen je koreografom godine 2021. od strane časopisa TANZ, a 2022. godine je dobio najvažnije nemačko priznanje u oblasti scenskih umetnosti.
O prorocima i lutkama
koreografija, scena, dizajn zvuka, svetlo: Martin Harriague
dramaturgija: Lucas Herrmann
dizajn kostima: Mieke Kockelkorn and Martin Harriague
asistent za kostime: Lara Regula
konsultant koreografa za lutke: Caroline Kühner
konstrukcija lutaka: Annie Onchalo
trajanje: 45’
premijera: Hessisches Staatstheater Wiesbaden, 2023
Između medijski efektnih pojavljivanja u emisiji „Tviter grmljavine“ i lažnih tvrdnji o nepostojanju klimatskih promena, Tramp je na zaslepljujući, ali i zastrašujući način izneverio našu sliku globalne političke ličnosti. Naslov „O prorocima i lutakama” aludira na istoimeni članak u britanskom tabloidu The Sun, objavljen uoči Samita Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2019. u Njujorku. Na ovom Samitu, Greta Tunberg je održala važan govor „Kako se usuđuješ“ u kojem se nemilosrdno obračunala sa profitnim interesima privrede i njenim mitom o večnom rastu kao i sa velikim brojem donosilaca političkih odluka. Ovaj govor je takođe učvrstio status jednog političkog disidenta u vreme kada je američki predsednik otvoreno negirao klimatske promene. Bilo je to ogromno iznenađenje za mnoge na UN Samitu. Kamere su zabeležile trenutak kada je Tramp prošao pored Tunbergove, ignorišući je dok je ona zurila u svaki njegov pokret. Od tada nije bilo drugog susreta između njih dvoje. U mešavini različitih žanrova igre, drame i lutkarstva, francuski koreograf ipak kreira ovaj susret stavljajući ove dve ličnosti u tok šou. Dakle, to je susret između dve istorijske poznate figure, koji se zapravo nikada nije dogodio. Tok šou je okvir ove predstave. Oštar jezik i egocentrični voditelj koji se ponaša blago šizofreno neprestano se boreći sa izvodljivošću svoje emisije, čine okosnicu neobične večeri. Komad narasta i preuveličava temu do tačke nadrealnog, sledeći osnovnu ideju prelaska umetničkih granica. Izražajne mogućnosti igre proširuju se kroz izgovorenu reč isprepletenu sa lutkarstvom.
Martin Arijaž je rođen 1986. godine u Bajonu. Počeo je da se bavi baletom i savremenom igrom sa 19 godina. Njegov igrački debi dogodise se u mladoj postavci Bijaric baleta, koreografa Tijeri Malandena. Nastavio je da igra sa Nacionalnim baletom Marseja i u Kompaniji Kibuc u Izraelu. Kao igrač, sarađivao je sa poznatim koreografima kao što su Icik Galili, Tijeri Malanden, Emanuel Gat, Rok Asaf, Rami Ber, Keren Levi, Frederik Flaman, Tomas Nun i mnogi drugi. Kao koreograf, prikazao je svoj prvi rad za Kompaniju Kibuc, a zatim radio za Balet Bijaric, roterdamski Skapino balet ili Kompaniju Projekat Sali u Holandiji. Dobio je mnoge značajne nagrade. Do 2021, Arijaž je bio rezidentni umetnik u Baletu Bijaric. Za svoje kreacije on uvek komponuje i muziku, a u svojim komadima bavi se političkim temama koristeći alate različitih umetničkih formi.
Od svog spajanja 2014. godine, zajednička baletska trupa Državnog teatra Visbadena i Državnog teatra Darmštata, zalaže se za raznoliku paletu klasičnih i savremenih produkcija. Od sezone 2020/21 Bruno Hajndriks upravlja ansamblom od 28 igrača koji svake sezone produciraju u proseku četiri programa poznatih koreografa kao što su Brajan Arijas, Edvard Klug, Ejal Dadon, Šaron Ejal, Marko Geke, Damijan Žale, Ohad Naharin, Kristal Pajt, Hofeš Šehter, Imre i Marne van Opstal… Pored sopstvenih predstava, kompanija selektuje i gostujući program u okviru koga predstavlja produkcije poznatih trupa, kao i rad perspektivnih umetničkih stvaralaca.
Oči jedva prate brojne trzaje i promene koje svedoče o nadljudskoj kontroli i preciznosti tela. Tipičan, kosi jezik pokreta Marka Gekea, za koji se ponekad možete zapitati kako se uopšte prenosi, nije teško prepoznati.
© Frankfurter Rundschau
