Onaj ko pada
koncept, scena, umetnička direkcija: Yoann Bourgeois
umetnički saradnik tokom kreacije: Marie Fonte
dizajn svetla: Adèle Grépinet
dizajn zvuka: Antoine Garry
glas: Caroline Blanpied, Jean-Baptiste Veyret-Logerias, Natalie Pérez
dizajn kostima: Ginette/Sigolène Petey
menadžer tehnike: David Hanse
menadžer zvuka: Tania Volke
menadžer rasvete: Julien Louisgrand
menadžer scene: Etienne Debraux
dizajn scene: Ateliers de la Maison de la Culture de Bourges, Pierre Robelin, Cen Constructions, Nicolas Picot (C3 Sud Est)
trajanje: 65’
igrači: Marie Bourgeois, Yoann Bourgeois, Julien Cramillet, Jean-Yves Phuong and Sarah Silverblatt-Buser
instalacija: obešena na četiri žice, platforma se transformiše u džinovsku ljuljašku nekog igrališta, noseći grupu ljudi koji traže ravnotežu
producija: Yoann Bourgeois Art Company
Ovim projektom želim da produbim jedinstvenu teatralnost kroz radikalizaciju već ustaljenog mišljenja: situacija nastaje iz odnosa snaga. Scenu koju sam dizajnirao čini jednostavan pod koji reaguje na mnoštvo različitih mehanizama koji se poigravaju sa bezbroj sila: ravnotežom, centrifugalnom silom, ljuljanjem… Šestoro ljudi predstavljaju neku vrstu redukovanog čovečanstva, u potrazi za balansom na nestabilnom tlu. Oni su primorani da reaguju na fizičke sile i nikada samostalno ne iniciraju sopstveni pokret. Dok se guraju kroz svoje reakcije, višestruki fizički principi kreiraju široki spektar situacija. Moj cilj je da dramu postavim na vrh ovog oštrog vrha. Da radikalno usavršim pokret naglašavajući intenzitet istine iz cirkuskog sveta: izvođač je vektor sila koje prolaze kroz njega. On deluje na pokret i prevodi pokrete koji prelaze preko njega. Iako ovo kretanje tela može biti zasnovano na veštinama, ono je takođe prepoznatljiva reprezentacija čovečanstva. Verujem da čovek nije u centru univerzuma, i nema razloga da on zauzima centralnu pozornicu. Na vrhu moje idealne cirkuske pozornice – bez obzira da li taj cirkus postoji ili ne – čovek je postavljen na isti nivo kao i životinje i mašine koje su pored njega…
Yoann Bourgeois
Rođen 1981. godine, Joan Buržoa je međunarodno poznat umetnik koji deluje u oblasti igre, pozorišta, muzike, vizuelnih instalacija i audiovizuelne umetnosti. On ruši barijere i kreira dijalog između umetničkog pristupa i umetničkih prostora. Između 2004. i 2006. godine školovao se u Nacionalnom cirkuskom centru u mestu Šalon en Šampanj i u Nacionalnom centru za savremenu igu u Anžeru. Bio je jedini student koji je pratio ovaj dvostruki nastavni plan i program. U to vreme upoznaje Aleksandra del Peruđa koji ga uvodi u ideje „igre“ u umetnosti. Istovremeno, Kitsu Duboa ga podstiče na istraživanja bestežinskog stanja. Diplomirao je 2006. godine. Od 2006. do 2010. godine je radio sa Magi Maren kao stalni igrač njene trupe. Od 2008. godine, on svakog leta organizuje Atelje igranja, nomadski prostor koji okuplja umetnike različitih oblasti. Kao rezultat ovih saradnji, 2010. godine je osnovao svoju trupu. Iste godine, na poziv MC2-Grenobl on kreira za Tvrđavu Bastilje. Komad, „Trčanje“ je odmah postao senzacija. Tada je Buržoa osigurao nacionalnu reputaciju i postao gostujući umetnik MC2-Grenobl. Zatim je počeo prvi ciklus stvaralaštva oko velikih muzičkih dela, kako bi proučavao „figuru“ - klasični element cirkuskog rukopisa, u maniru motiva. Ovaj novi jezik omogućio je cirkusu da se emancipuje od dominacije „spektakularnog“. U tom ciklusu nastaju „Fuga“, „Male spektakularne igre za jednog čoveka i jedan predmet“ i Umetnost fuge“, na muziku Baha. Ovim komadima, potpuno je osvojio publiku i kritiku. Tokom 2013., on pokreće program podučavanja u cirkuskim školama. Sa uverenjem da cirkuski umetnici moraju da povrate svoje nasleđe, on razmatra načine na koje se cirkus može naučiti kako bi se napravio repertoar. Godine 2014., Buržoa on obnavlja svoje interesovanje za odnos telo/snaga kao beskrajni izvor drame. Iz ovog istraživanja će nastati „Onaj ko pada“ za lionsko Bijenale igre i „Minut“ za pariski Teatar de la Vil. Dve godine kasnije, imenovan je za direktora Nacionalnog koreografskog centra u Grenoblu i tako postao prvi cirkuski umetnik na čelu nacionalne institucije posvećene koreografskoj umetnosti. Njegov rad u ovom Centru ubrzo postaje međunarodno prepoznatljiv, ali i poseban u smislu razbijanja disciplinarnih, socijalnih i teritorijalnih barijera. Na poziv Nacionalnog centra za spomenike, Buržoa nastupa u Panteonu 2017. godine. Ovaj nastup je izazvao ovacije publike i medija. Njujork Tajms ga tada opisuje kao „dramatičara fizike“, a Dominik Ervije mu poverava kreaciju predstave za veliko finale 18. Bijenala igre. Buržoa redovno sarađuje sa prestižnim kompanijama kao što su Holandski teatar igre i Opera Geteborga. Ostvario je niz filmskih projekata sa međunarodno priznatim umetnicima kao što su Coldplay, Heri Stajls, FKA twigs i Pink. Njegov film “Veliki duhovi”, snimljen u Panteonu i režiran u saradnji sa Luiz Narboni, zavredeo je brojne nagrade. Nacionalni koreografski centar u Grenoblu napustio je 2022. godine kako bi se fokusirao na svoju trupu i umetničke projekte. To je bio način da dalje širi svoj kreativni univerzum. On je pokretač novih saradnji, posebno u svetu mode, dizajna i audiovizuelnog stvaralaštva. Bio je nominovan za „najboljeg koreografa“ MTV muzičkih nagrada za video „As it was“ Harija Stajlsa. Godine 2023. je režirao dodelu Gremi nagrada. Kao plodan stvaralac, on ima oko 60 projekata iza sebe. Trenutno radi na stvaranju eksperimentalnog kreativnog prostora koji će spojiti umetnička istraživanja i ekološku svest, na planinama Šartrez. Godine 2024. je poneo nagradu Beogradskog festivala igre „Jovan Ćirilov“.
