Neuhvatljiva tačka odlaganja
Laboratorija zapisa
Pošto sam dostigao ono doba kada se može, na pojednostavljen način i bez obzira na tok događaja, predvideti dalji razvoj budućeg života i razgovarati o danima koji dolaze sa prizvukom prošlosti, počeo sam da razvijam program. Starost sama po sebi nije bila objektivni prag, niti vremenska stvarnost: to je jednostavno bila svest o nečemu. Koliko god dana da je ostalo pred nama - oslanjajući se čak i na najoptimističnija predviđanja - bilo bi premalo. Moj plan je bio da razoružam vreme. Da, naravno, to je nemoguće samo po sebi. Ali postojale su različite metode za pokušaj. Odabrao sam jednostavnu i konačnu. Jedna rečenica je bila dovoljna: „pokušaji približavanja tački odlaganja“. Nešto kao obrisi nade za određeni komad, sa specifičnom rekvizitom (stolice, stepenice, podovi), te njenim varijacijama u odnosu na poseban skup fizičkih sila (gravitacija, ravnoteža, inercija). Uvek u nastojanju da se približimo neuhvatljivoj sadašnjosti. A onda i uverenje da umetničko delo može da postigne svoju pravu koherentnost sa vremenom. Dakle, to je proces koji se neprekidno razvija, koji se deli na duži rok, sa posvećenim timom.
Yoann Bourgeois
Pristup 3. Stolice-stolovi
koncepcija, režija, dizajn scene: Yoann Bourgeois assisted by Marie Fonte during the creation
trajanje: 6’
izvođači: Olivier Mathieu & Marie Bourgeois
Sto nudi bezbroj pozorišnih mogućnosti, dok dva izvođača naizmenično postaju predmet onog drugog, a njihova spretnost i virtuoznost gestova stvaraju svetlucave znakove.
Pristup 7. Gramofon-Divlji je vetar
koncepcija, režija, dizajn scene: Yoann Bourgeois
muzika: “Wild is the wind” by Dimitri Tiomkin & Ned Washington, interpreted by Nina Simone
dizajn, konstrukcija: David Hanse, Nicolas Picot (C3 Sud Est) & Hervé Flandrin
trajanje: 10’
izvođači: Olivier Mathieu & Marie Bourgeois
Centrifugalna sila gura tela jedno od drugog. Podijum na kome evoluiraju muškarac i žena vrti se veoma brzo. Suludo se okreće. Da bi se oduprli sili koja ih razdvaja, oni se drže jedno za drugo.
Pristup 9. Balansirajuća platforma-Čizme od španske kože
koncepcija, režija, dizajn scene: Yoann Bourgeois
muzika: Boots of Spanish leather by Bob Dylan
dizajn, konstrukcija: David Hanse, Nicolas Picot (C3 Sud Est) & Christophe Rayaume
trajanje: 15’
izvođači: Olivier Mathieu & Marie Bourgeois
Traganje za ravnotežom odražava specifičan odnos u kojem su suprotstavljene sile jednake. Ali, u stvarnosti, različite strane su stalno u pokretu i retko se izjednačavaju. Platforma na kojoj evoluiraju muškarac i žena je oslonjena na centralnu tačku. Izuzetno je osetljiva - tako da i najmanji pokret sa jedne strane - ima trenutni uticaj na drugu. Ovo okruženje služi kao metaforičko pojačanje moćne dinamike koju možemo posmatrati kao suštinu svih odnosa.
Pristup 14. Stolica koja se vrti
koncepcija, režija, dizajn scene: Yoann Bourgeois assisted by Marie Bourgeois
muzika: Auf dem Wasser zu singen by Franz Schubert, interpreted by Barbara Bonney & Geoffrey Parsons
dizajn, konstrukcija: David Hanse, Nicolas Picot (C3 Sud Est) & Hervé Flandrin
trajanje: 5’
izvođač: Marie Bourgeois
Da bi se oduprlo snazi centrifugalne sile, telo nema alternativu osim da pokuša da povrati ravnotežu naginjući se. Poigravajući se sa ovim paradoksom, ovaj komad je postao podjednako fascinantan koliko i suštinski.
Pristup 18. Stepenice, Dodir
koncepcija, režija, dizajn scene: Yoann Bourgeois
muzika: Touch by Daft Punk
trajanje: 9’
izvođač: Olivier Mathieu
Inspirisan Dodirom Daft Punka, Pristup 18 je spektakularna mala igračka deonica koju Olivije Matje izvodi uz sablasni glas Pola Vilijamsa, balansirajući na granici stvarnog i veštačkog…
tehnička realizacija: Nicolas Anastassiou
produkcija: Yoann Bourgeois Art Company
Yoann Bourgeois Art Company is financed by the Drac Auvergne-Rhône-Alpes / Ministère de la Culture et de la Communication.
Umetnik Joan Buržoa neprestano ruši granice između različitih umetničkih pristupa. Njegov metod je otelotvoren u fizičkim prolazima koji naglašavaju jedinstvene fenomene, u stalnom pokušaju da prikaže raznolikost prostora i beskonačne varijacije kretanja. Njegov univerzum rada je proizvod doživotnog, trajnog kreativnog procesa koji on sažima i naziva „nedostižnom tačkom odlaganja“. Nakon što je nastupao sa brojnim renomiranim koreografima, Buržoa je 2010. godine osnovao sopstvenu trupu. Od 2016. do 2022. godine bio je direktor Nacionalnog koreografskog centra u Grenoblu, postavši tako prvi cirkuski umetnik na čelu jednog francuskog koreografskog centra. Posvećen umetnosti koja je radikalno multidisciplinarna, fizička i inovativna, Buržoa nadgleda svoje performanse, kreira saradnje i radionice u svim delovima sveta. Njegove postavke su zapravo dela vezana za lokaciju, koja se samim tim oslanjaju na energiju i posebnosti okruženja.
Ovi izvođači se kreću poput igrača, a nose junaštvo akrobata…
© The Guardian
Deo onoga što je očaravajuće u vezi sa ovim radom: jeste njegova fizička elokvencija - koliko u njoj ima igre. Muškrac ne pada, on pluta. A kada ga trampolin vrati na stepenište, on nastavlja sa pola brzine. Bioskop, kažu, ima 24 kadra u sekundi. Za nekoliko otkucaja, ovi momci idu na oko 12. I spuštanja su uspešna – oni se okreću i zamrzavaju, uz glatki trzaj glave i vrata sa podignutim rukama, u stilu mesečara, a onda padaju. Bez straha, samo kul. Nema zabune, samo neizbežnosti.
© The New York Times
