Zefir
umetnička direkcija, koreografija: Mourad Merzouki
saradnik: Marjorie Hannoteaux
muzički dizajn: Armand Amar
dizajn svetla: Yoann Tivoli
saradnik: Nicolas Faucheux
dizajn scene: Benjamin Lebreton
dizajn kostima: Emilie Carpentier
dodatna muzika: Long Distance Productions
glas: Isabel Sörling
violina: Sarah Nemtanu
viola: Lise Berthaud
violončelo: Grégoire Korniluk
klavir: Julien Carton
snimak, montaža, dizajn zvuka: Vincent Joinville at Studios Babel, Montreuil-sous-Bois
produkcija: Katrin Oebel
kontrola rasvete: Cécile Robin, Amélie Verjat, Alice Nedelec
kontrola zvuka: Capucine Catalan, Alexis Lazar, Thibaut Le Henaff
vođenje scene: Patrick Ligarius, François Michaudel, Florent Denoyer
fotografija: Laurent Philippe, Benoîte Fanton, Julie Cherki
sa: Soirmi Amada, Ethan Cazaux, Ludovic Collura, Emma Guillet, Adrien Lichnewsky, Simona Machovičová, Camilla Melani, Mourad Messaoud, Tibault Miglietti, James Onyechege, Vanessa Petit, Wissam Seddiki
produkcija: Nacionalni koreografski centar Kreteja i Doline Marne / Kompanija Kafig
koprodukcija: Departman Vandeje, Kuća umetnosti Kreteja
premijera: Vendéspace, 2021
trajanje: 70’
„Najlepše putovanje je ono koje se još nije dogodilo“, govorio je stari mornar. Uvek postoji nepregledni arhipelag mogućnosti za istraživanje, nepoznato kome se treba diviti, potraga koja nas tera da plovimo od znanih do neistraženih teritorija. Ova teritorija Vandeje, početne tačke mitskih ekspedicija, u najširem smislu okrenuta ka okeanu fantazija, mesto je kroćenja vetrova i plime. Umetnici ili istraživači, mi osvajamo prostore slobode noseći svoje snove i svoju odlučnost kao prtljag. Želja nam je da se upustimo u avanturu i da podelimo nesvakidašnje iskustvo sa što više ljudi. Umetnici ili funambulisti mora, ova ambicija nas zbližava. Kao kurs za ovu novu kreaciju, odabrao sam izazov suočavanja sa silama prirode, što je sama suština života na moru. Borba prsa u prsa sa vetrom. Davanje oblika onome što po definiciji ne postoji. Vajanje kroz lahor neizrecivog. Transformisanje neopipljivog u konkretnu materiju kroz igru. Težnja da vazduh učinimo supstancom koja se može krotiti…
Mourad Merzouki
Važna pojava na hip-hop sceni od ranih 90-ih, koreograf Mourad Merzouki deluje na raskrsnici različitih disciplina. Svom istraživanju hip-hopa, on dodaje elemente cirkusa, borilačkih veština, likovne umetnosti, video radova, ali i živu muziku. Od svoje sedme godine, uporedo sa treniranjem borilačkih veština, pohađao je cirkusku školu u Lionu. Sa 15 godina, inspirisan hip-hop kulturom, naginjao je igri. Svoju prvu trupu Akrorap, osnovao je 1989. godine sa Kader Atouom, Erikom Mezinom i Šaouki Saidom. Nastavio je da razvija jedinstveni brend hip-hop pokreta dok je istovremeno istraživao druge žanrove sa svojim savremenicima Mariz Delente, Jožefom Nađom i Žan-Fransoaz Durur. Sa komadom „Atina“ prikazanom na lionskom Bijenalu igre 1994. godine, Akrorap je zavredeo divljenje jer je hip-hop sa ulice preneo na scenu. Godine 1996. Merzuki je odlučio da osnuje svoju trupu. Nazvavši je po svom koreografskom prvencu „Kafig” (kavez na arapskom), uveo je simboličan ton koji paradoksalno predstavlja njegovu otvorenost i odbijanje da se pokori jednom stilu. Od 1996. godine do danas stvorio je preko 40 komada, koji se i dalje izvode. Više od 2 miliona gledalaca otkrilo je kreacije njegove trupe tokom preko 4000 nastupa u 65 zemalja. Da bi podržao hip-hop stvaralaštvo, Merzuki je osmislio mesta za stvaranje. Pokrenuo je Koreografski centar Pole Pik u Bronu, 2009. godine. Osnivanje ovog centra podstaklo je realizaciju Karavel festivala, koji je postao značajan hip-hop događaj. Merzuki postaje direktor Nacionalnog koreografskog centra u Kreteju i Val-de Marnu, 2009. godine. Pokrenuo je takođe Kalipso festival, 2013. godine, nudeći hip-hop trupama da prikažu svoje radove u regionu oko Pariza. Nakon trinaest godina na čelu Centra u Kreteju i Val-de-Marnu, napustio je poziciju kako bi pokrenuo iznova svoj Kafig u Lionu, u Bronu i Sen Pristu, povezujući se sa teritorijom gde je odrastao. Merzuki je bio član odbora za podršku koreografskoj umetnosti francuskog Ministarstva kulture. Ušao je u Petit Larousse 2019. godine. Njegova trupa Kafig je nastupila dva puta na Beogradskom festivalu igre („Boks, boks” i „Piksel”), sa izuzetnim uspehom.
Vrhunska bioskopska muzika Armanda Amara nezamenjljiva je pratnja ovoj odiseji koja nas vodi na sve obale sveta. Gotovo da zaboravite da gledate hip-hop: Mourad Merzouki pretvara uličnu igru u pozorišnu umetnost. Igrači ne nose ni patike ni kape, i ništa ne oslikava društveno poreklo ovog pokreta. Poenta je na drugom mestu, čak i ako je ambivalentna: gde će nas oduvati ovaj vetar?
© Le Figaro
