Kompanija Lije Rodrigeš

Rio de Žaneiro

8.4.2020.
20.00h | Pozorište Atelje 212
Ulaznice

Furija

kreacija: Lia Rodrigues
asistent: Amalia Lima
muzika: excerpts of traditional songs and dances of Kanak, New Caledonia
dramaturgija: Silvia Soter
umetnička saradnja, slike: Sammi Landweer
dizajn svetla: Nicolas Boudier

trajanje: 65’
premijera: 2018, Chaillot – Théâtre national de la Danse, Paris

igrači: Leonardo Nunes, Felipe Vian, Clara Cavalcante, Carolina Repetto, Valentina Fittipaldi, Andrey Silva, Karoll Silva, Larissa Lima, Ricardo Xavier

produkcija: Chaillot - Théâtre National de la Danse – avec le soutien de la Fondation d’entreprise Hermès dans le cadre de son programme New Settings – le Festival d’Automne – le Centquatre Paris – le MA scène - nationale, Pays de Montbéliard, le Künstlerhaus Mousonturm Frankfurt am Main, dans le cadre du festival “Frankfurter Position 2019” – une initiative du BHF-Bank-Stiftung” Les Hivernales-CNDC - le Kunsten festival des arts (Brussels), Teatro Municipal do Porto/Festival DDD - dias de dança, Theater Freiburg (Germany), Muffatwerk München, Lia Rodrigues Companhia de Danças et le soutien de Redes da Maré e Centro de Artes da Maré.
uz podršku: Zeca Assumpçao, Inês Assumpçao, Alexandre Seabra, Mendel


Zašto govorimo? Kome govorimo? O kome govorimo? Kako govorimo? Iz koje pozicije govorimo? Klaris Lispektor, brazilska književnica, u romanu “Strast prema GH”, kaže: “Svet me ne bi plašio, samo ukoliko bih sama postala taj svet. Ako sam svet, neću se bojati. Ako smo mi svet, onda nas pokreće precizni radar.” Kako mi postajemo svetovi? Na koji način nas može voditi precizan radar i na ovom posebnom i jedinstvenom mestu koje zovemo scenom, stvoriti svet? Svet preplavljen groznim slikama, blistavim slikama, sa mnoštvom neodgovorenih pitanja, sa rastrganim kontrastima i paradoksima. Furiozni svet.


Budi se neizvesna zora, posuta slikama koje nam zure u lice. Slike lutaju, skiciraju obris u prostoru, bulje u nas. Da li je to karavela? Procesija? Oružje ili zastava? Tela se vuku. Pojavljuju se postojeća i izmišljena bića. Nered detalja, detalji nereda, koji daju oblik slojevima i zaplitanjima od kojih smo napravljeni. Slike se lome, i odbijaju neposredno razumevanje. One brišu svoje granice, otvarajući put dezorijentaciji. Više nismo sigurni da li ih samo posmatramo, ili smo postali deo tih slika, jer su one prestale da budu čuvari svoje pripadnosti. Zakopali smo ove slike u kovčeg, tako da one više ne mogu da nas gledaju u oči, a one su iznova rođene u kolevci, ojačane, dok pljuju u beskrajno neznanje koje kultivišemo…”Furija” otkriva svet koji ne bi trebalo da postoji. Zato što bi to trebalo da bude svet koji nas oblikuje; a to nije slučaj. Ovaj komad nas odvaja od udobnosti neznanja koje licemerno maskira nepovratne štete ropstva i kolonijalizma, one štete od koje je satkan svakodnevni život od kojeg ustuknemo, okrenuvši pogled. Leonardo Nunjes, Klara Kavalkante, Felipe Vijan, Karolina Repeto, Valentina Fitipaldi, Andrej Silva, Larisa Lima, Karol Silva i Rikardo Havijer otvaraju nam oči i pokazuju da nam preti odsustvo besa. Nedostatak besa nas čeka u svakoj od isprepletenih scena, a mi ostajemo izgubljeni kada shvatimo da je bes nestao u nama. Došlo je vreme da se probudi bes, furija rezistentne snage, furija strasti za stvaranjem.


Rođena 1956. godine u Sao Paolu, Lia Rodrigeš je studirala balet i istoriju na Univerzitetu Sao Paola, a prvi angažman dobila u Kompaniji Magi Maren u Francuskoj. Po povratku u Brazil, osniva sopstvenu trupu u Rio de Žaneiru, aktivnu tokom cele godine kroz laboratorije umetničke igre, kreaciju, časove i probe. Od 2004. godine, njena kompanija je uključena u razvoj edukativnih i umetničkih aktivnosti u Faveli Mare u Rio de Žaneiru, u partnerstvu sa nevladinom organizacijom Redes de Desenvolvimento da Mare. Iz ovog partnerstva je 2009. godine nastao Centar umetnosti u Mareu, a 2011. godine i Slobodna škola igre. Tokom 40 godina profesionalnog i umetničkog života, koreografkinja Rodrigeš se posvetila ne samo obrazovnom procesu i umetničkom stvaralaštvu koje uključuje turneje i narudžbine u svetskim prestonicama, već i edukaciji koja podrazumeva radionice i seminare širom sveta. Mešajući militantnost i utopiju, ona veruje u sinergiju između umetnosti i društvenih procesa. Od strane francuske Vlade dobila je orden Viteza reda umetnosti i književnosti (2016). Dobitnica je SACD nagrade za koreografiju, kao i Nagrade Princa Klausa u Holandiji (2014).



Tela potčinjena, buntovna, kao u transu ... Brazilska trupa, delimično sastavljena od igrača iz favele, oštro osuđuje brutalnost svog društva.
© Télérama

Niko ne može da napusti predstavu neoštećen. Iznenađen, prodrman ili ljut, svako može izabrati. Koreografija Lije Rodrigeš je jedna od onih predstava-svetova koji se obraćaju svima…
© Les Echos

8.4.2020.
20.00h | Pozorište Atelje 212
Ulaznice

Gledaocima ove predstave dopada se i:


Voetvolk

Antverpen

1. april


Kompanija 111

Tuluz

22. mart


Alesandro Šjaroni

Ankona

5. april