Igra-Игра
ideja, režija: Mattia Russo and Antonio de Rosa
koreografija: Mattia Russo and Antonio de Rosa in collaboration with the interpreters
dramaturgija: Kor’sia, assisted by Gaia Clotilde Chernetich and Agnès LópezRío
dizajn scene: Kor’sia
glas: Marc Di Francesco
muzika: Da Rocha
ideja, dizajn kostima: Luca Guarini & Adrian Bernal
dizajn odeće, izrada: Mans Concept Menswear, Jaime Álvarez
realizacija, izrada obuće: Camper
tehnički direktor: Meritxell Cabanas
produkcija: Gabriel Blanco and Paola Villegas (Spectare)
trajanje: 60’
premijera: Centro de Cultura Contemporanea Conde Duque, Madrid, 2021.
igrači:
koprodukcija: Center of Contemporary Culture Condeduque
uz podršku: Ministry of Education, Culture and Sport - Government of Spain, Community of Madrid, City Hall of Madrid, Espai La Granja Valencia, European Festival, Ministry of Foreign Affairs and International Cooperation, Italian Institute of Culture of Madrid.
Komad je zamišljen kao koreografsko vođenje dijaloga između sadašnjošti i prošlošti. Poreklo „Igre” u vezi je sa „Igrom” Nižinskog. Prvu verziju ove postavke su pre nekoliko godina prikazali Matija Ruso i Antonio de Rosa. Bio je to kratak komad, čija je osovina bila stvaralački proces Nižinskog. Tema je bila široka, pa je od prve premijere postojala želja da se ideje prošire. Ruso i De Rosa tretiraju vizuelnu moć igre kao odlučujuću. Njihova „Igra” nije duodrama o prošlom vremenu i delima, iako obiluje referencama koje se pojavljuju na suptilan i isprekidan način. Elektronska muzika je bliska ritmovima ruskih igara, dok uključivanje Šopena, poljskog kompozitora, treba da podseti da iako je Vaclav Nižinski bio rođen u Kijevu, a njegova sestra Bronislava u Minsku, njihova porodica je došla iz Poljske. Koreograf sebe nije smatrao Rusem. Prisutne su i metafore. „Igra” Nižinskog je igranje tenisa, ali ono o čemu on zapravo govori jeste igra zavođenja. Nova „Igra” nije reprodukcija ili re-kreacija, ali u njoj (verovatno srećni) borave duhovi slavne familije.
Trupa iz Madrida se već nekoliko puta i sa posebnom pažnjom bavi novim čitanjima klasika, pa su tako nastale savremene postavke „Poslepodne jednog fauna” i „Žizela”. Autori se oslanjaju na imaginarijum koji se savršeno uklapa sa konstatacijom filozofa Pola Valerija: „nema završenih pesama, postoje samo napuštene pesme“. Fascinacija starim komadima proizilazi iz shvatanja humanizma kao uređaja koji deli kolektivnu maštu, niz zajedničkih diskursa ili narativa, oblikujući zajednice i čovečanstvo. U akademskim ili repertoarskim komadima, sačuvanim u vremenu, pronalaze se odgovori, načini, pouke, alegorije, na aktuelne probleme. Svi ovi komadi nastali su kroz istraživanja arhive koja konfiguriše igru, i sve „napuštene pesme“, sa željom da se ponovo otkriju u novom vremenu.
Kolektiv KOR'SIA je grupa umetnika sa sedištem u Madridu koju su formirali Matija Ruso i Antonio de Rosa kao reditelji i koreografi, zajedno sa istraživačem u oblasti vizuelnih umetnosti Đuzepeom Dagostinom i profesorkom scenskih umetnosti, scenaristkinjom i umetničkom konsultantkinjom Anjes Lopez-Rio. Oni čine jezgro trupe koja sarađuje sa brojnim autorima iz drugih umetničkih disciplina, kao što su muzika, film, moda, književnost, rasveta, dizajn...
Preduzimljivi, radoznali, odrasli na estetici savremenog i u okvirima različitih umetničkih trendova, Matija Ruso i Antonio de Rosa, predvodnici španskog kolektiva KOR'SIA, već neko vreme sprovode zanimljivo istraživanje 20. veka, posebno ruskih baleta i čuvenih naslova. Uvek prema sopstvenoj, prepoznatljivijoj estetici i gramatici… Nova „Igra” predstavljena na festivalu Roma Europa donosi razrađeniji dramaturški i koreografski prikaz, komad bez kazivanja koji kroz suptilne citate, vizuelne reference i stilske detalje, evocira stvaralački odnos između Nižinskog i njegove sestre u vremenu u kome su živeli.
© Danza&Danza
