TOX
koreografija: Sonia Jiménez
muzika: System of a Down (u reinterpretaciji Israel Torres, Miguel Rodríguez, Ulises Pérez, Robbin Blanco)
dizajn kostima: Blanca Carreón
trajanje: 18’
premijera: Beogradski festival igre, 2027.
Komad istražuje nevidljive sile koje oblikuju ljudske odnose. Kroz promenljive saveze, fizičku zavisnost, privlačnost, otpor i konfrontaciju, ispituje kako moć cirkuliše između pojedinaca i grupa. Kao sila u stalnom kretanju: podrška se može pretvoriti u kontrolu, divljenje u zavisnost, a intimnost u sukob. U izvođenju deset igrača, nastaju promenljivi ljudski pejzaži gde se tela okupljaju, razdvajaju, nose i podižu jedno drugo, odražavajući krhku ravnotežu između lične slobode i potrebe za pripadnošću.
Sonja Himenez je meksička koreografkinja, repetitorka i spisateljica, koja je osamnaest godina bila igračica Nacionalne kompanije za igru pre nego što se posvetila koreografiji. Njen rad istražuje ljudske odnose, emocionalnu napetost, ranjivost i transformaciju, povezujući klasičnu tehniku sa savremenim izražavanjem. Kreirala je brojna dela za Nacionalnu kompaniju za igru, uključujući „Lumbre“ po narudžbini Međunarodnog festivala Servantino, „Ciudad Delirio“ povodom 90. godišnjice Palate lepih umetnosti ili „Vertigo“ za Dance Open u Sankt Petersburgu.
Ostavi me...
koreografija: Michelle Cutri
muzika: Thomas Bangalter, Ezio Bosso
dizajn kostima: Fernanda Cervantes
trajanje: 20’
premijera: Beogradski festival igre, 2027.
Ovo je delo o onome što ostaje kada neko više nije tu. O čekanju kao duboko ljudskom činu: potrebi da se držimo znaka koji potvrđuje da zauvek boravimo u tuđem sećanju. Odsustvo se ne pojavljuje kao praznina već kao postojano prisustvo koje se taloži u sećanju, telu i vremenu. Kroz pokret, sećanja oživljavaju i suočavaju onoga ko čeka sa težinom onoga što je bilo i mogućnošću onoga što nikad neće doći. Delo sugeriše da pravo oslobođenje ne dolazi kada se drugi vrati, već kada smo u stanju da prestanemo da čekamo, jer ponekad je najveći čin ljubavi prema sebi transformacija odsustva u novi početak.
Mišel Kutri je meksička igračica i koreografkinja, diplomirala je na Nacionalnoj školi baleta i savremene igre u Meksiko Sitiju. Godine 2012. pridružila se Nacionalnoj kompaniji igre. Izvodila je veliki deo klasičnog repertoara kompanije i sarađivala sa vodećim nacionalnim i međunarodnim koreografima. Njeno koreografsko istraživanje istražuje pamćenje, emocije i ljudske odnose, stvarajući igru koja transformiše intimno iskustvo u susret sa publikom.
Nokturno
koreografija: Jacqueline López
muzika: Alonso J. Burgos
dizajn kostima: Blanca Carreón
dizajn rasvete:
trajanje: 18’
premijera: Beogradski festival igre, 2027.
Grad bez mapa, bez granica, bez početka i kraja: grad se jednostavno dešava, beskonačan, zaustavljen u vremenu. Kada padne mrak, njegovi stanovnici izlaze, svaki sa jedinstvenim identitetom, između samoće i želje, između snage i krhkosti. Posmatrač gleda kao kroz izlog. Kao tihi svedok intimnosti koja nikome ne pripada: životi koji se ukrštaju, dok se i ne sreću, prolazne veze, trenutni savezi. Pa ipak, čak i u natrpanoj slici, postoji praznina. Kada noć dostigne vrhunac, pojavljuje se svetlost koja ne pripada ni noći ni zori, stanje zaustavljeno između iscrpljenosti i otkrića, gde je svako ostavljen da se suoči sa samim sobom. Grad ide dalje.
Žaklin Lopez je meksička režiserka, igračica, koreografkinja i pedagog. Diplomirala je na Nacionalnom univerzitetu za pedagogiju baleta i savremene igre (INBA) i kao prva solistkinja Nacionalnog kompanije za igru Meksika, izvodila vodeće uloge u klasičnom i savremenom repertoaru. Njena umetnička praksa nalazi se na granici igre, slike i scenskog prostora, istražujući telo kao osetljivu arhivu, relacionu teritoriju i sredstvo za razmišljanje. Kreirala je dela za nacionalne i međunarodne kompanije i institucije.
Nacionalna kompanija igre je najreprezentativnija baletska kompanija u Meksiku. Osnovana 1963. godine kao Ballet Clásico de México, a zatim dekretom iz 1977. godine proglašena Nacionalnom kompanijom igre (Compañía Nacional de Danza), ona predstavlja svoju zemlju sa vrhunskim klasičnim i savremenim ostvarenjima. Kroz svoju istoriju je okupljala vodeće ličnosti nacionalne i međunarodne reputacije i izgradila prepoznatljiv repertoar koji kombinuje klasična dela, neoklasično nasleđe i savremeno stvaralaštvo. I danas, trupa neguje talenat svojih stvaralaca i otvara vrata meksičkim koreografima i vodećim umetnicima iz inostranstva, potvrđujući svoju tradiciju i istražujući nove tendencije.
Neočekivana senzacija – mladost, temperament i kvalitet igre.
© Kommersant
