Trasa
režija: Gabriela Carrizo
kreacija: Chloé Albaret, Alexander Andison, Thalia Crymble, César Faria Fernandes, Scott Fowler, Surimu Fukushi, Boston Gallacher, Charlie Skuy, Yukino Takaura
umetnička saradnja: Louis-Clement da Costa, Francesca Caroti
muzička dramaturgija: Raphaëlle Latini
muzika: Raphaëlle Latini (composition), Leopold Stokowski, Houston Symphony Orchestra: Eternal Memory (Adagio), Dmitri Shostakovich: Symphonie no. 11 (part: Eternal Memory – Adagio) performed by Leopold Stokowski, Houston Symphony Orchestra, Symphony no. 14 (part: La Suicidé). Published: © Boosey & Hawkes, London/Albersen Verhuur B.V., ’s-Gravenhage. Patricia Kopatchinskaja: Biber: Battalia für streicher und basso continuo 4 Satz. Der Mars alla Marcia. SWR Classic
dizajn svetla: Tom Visser
dizajn scene: Amber Vandenhoeck
dizajn kostima: Gabriela Carrizo, Yolanda Klompstra, Isabel Blokland
trajanje: 35’
premijera: Amare, The Hague, 2022.
fotografija: Rahi Rezvani
Veoma je teško organizovati san, jer kada ga organizujete, onda se i probudite. Kada preuzmete kontrolu nad svojim snom, onda shvatite da spavate. Zbog toga je potrebno da kada sanjate, ne budete zaštićeni.
T. Currentzis
Neko hoda sam/preseca noć po fragmentima puteva
Noć je ranjena/krvari kroz pukotine sna
Rane se raspršuju/ dah usnule životinje/ miris ljiljana
Oči se zatvaraju i otvaraju / noć ostaje noć
Rodom iz Argentine, Gabrijela Karizo je počela da se bavi igrom u desetoj godini. Do devetnaeste je igrala i ostvarila prve koreografije na Baletskom univerzitetu Kordobe, a zatim se preselila u Brisel da radi sa Karolin Markade. Narednih godina bila je angažovana na različitim projektima, podjednako u Briselu i u Parizu. Godine 1994. nastala je njena solo predstava “Et tutto sara d’ombra et di caline”. Od 1995. godine, sarađivala je sa Alenom Platelom na predstavama „Tuga kao saveznik” i „Komadi Baha”. Zajedno sa Frankom Šartijeom, 2000. godine osniva Peeping Tom za koji nastaju predstave „Karavana” i „Uzaludni život”. Karizo je takođe sarađivala sa Needcompany na predstavi „Slike nežnosti”. Sa Platelom je priredila koreografiju za operu „Vuk”. U periodu od 2002-2007. godine, za Peeping Tom je kreirala čuvenu trilogiju „Bašta“, „Salon“ i „Suteren“. Nakon toga, nastaju produkcije „Ulica Vanderbranden br. 32 “ (2009) i „Izdaje se“ (2011), koje su gostovale i na Beogradskom festivalu igre. Godine 2013., Peeping Tom je sarađivao sa Holandskim teatrom igre. Od 2016. Karizova je započela rad na trilogiji o porodici, koju čine komadi „Majka“, „Otac“ i „Dete“. „Otac“i „Dete“ su prikazani na Beogradskom festivalu igre, kao i diptih „Vrata koja nedostaju“ i „Napuštena soba“ za koje je koreografski dvojac Karizo-Šartije dobio festivalsku nagradu Jovan Ćirilov – za korak dalje.
Bogovi i psi
nedovršen rad
koreografija, dekor: Jiří Kylián
postavka: Urtzi Aranburu
muzika: Jiří Kylián (concept), Dirk Haubrich (composition)
Ludwig van Beethoven, String Quartet Opus 18, Nr.1 in F-major [1799]; Movement II, Adagio affettuoso ed appassionato
svetlo: Kees Tjebbes
kostimi: Joke Visser
video projekcija: Dag Johan Haugerud, Cecilie Semec
kompjuterska projekcija: Tatsuo Unemi, Daniel Bisig
trajanje: 24’
premijera: Lucent Danstheater, The Hague, 2008.
fotografija: Joris-Jan Bos
Ovo je Kilijanova stota postavka za Holandski teatar igre. Misteriozni komad majstora koreografije vizuelizuje tanku granicu između između normalnog i abnormalnog. Ili kako on to kaže: sigurno se neće postići pozitivan pomak bez pomoći zdrave porcije ludila. „Bogovi i psi” su nazvani ‘nedovršenim radom’, oslanjajući se na Kilijanovu fascinaciju lepotom onoga što nije završeno tokom života. Komad je dobio holandsku nagradu Labud za najimpresivniju produkciju umetničke igre u 2009. godini.
Čuveni koreograf Jirži Kilijan je bio na poziciji umetničkog direktora Holandskog teatra igre skoro četvrtinu veka. Do 2019. godine, nastavio je da bude stalni koreograf ove trupe. Njegov opus broji 100 kreacija do danas, od kojih je 75 kreirano za Holandski teatar igre. Brojne trupe i škole širom sveta na svom repertoaru imaju Kilijanova vrhunska dela. Kilijan je dobitnik mnogih prestižnih, međunarodnih nagrada i odličija, među kojima je i zvanje inostranog vanrednog člana izuzetne francuske Akademije lepih umetnosti, u okviru novoosnovane sekcije za koreografiju. Kilijan je takođe prvi laureat Nagrade Jovan Ćirilov, Beogradskog festivala igre.
U komadu „Bogovi i psi”, Kilijan prikazuje neodređeni, halucinirajući svet u kome se „suprotno“ i „neobično“ oblikujuju na razne načine.
© De Volkskrant
Figure u izumiranju [1.0]
kreatori: Crystal Pite with Simon McBurney
saradnici kreatora: Lucas Crandall, Ander Zabala
muzika: Owen Belton
muzički fragmenti: Perfume Genius (Michael Hadreas): Normal Song. Licensed courtesy of Matador Records. © Published by Hipgnosis SFH I Limited. Administered by Kobalt Music Publishing Ltd. Blick Bassy: Aké. Written by Olama Blick Bassy & Clement Petit. Published by No Format! / Collect! © Music Publishers BV. Licensed by Alter K/Collect! © Music Publishers BV
dizajn zvuka: Benjamin Grant
tekstualni delovi: “Why Look at Animals?” by John Berger © John Berger, 2009 & John Berger Estate
glasovi: Simon McBurney, Mamie McBurney, Max Casella, David Annen
dizajn svetla: Tom Visser
scenski dizajn: Jay Gower Taylor
svetleća zavesa: Jay Gower Taylor, Tom Visser
dizajn kostima: Nancy Bryant
vođenje lutaka: Toby Sedgwick
dizajn, izrada lutaka: Jochen Lange
video montaža: Ennya Larmit
producent: Tim Bell
koprodukcija: Nederlands Dans Theater & Complicite
trajanje: 30’
premijera: Amare, The Hague, 2022.
fotografija: Rahi Rezvani
Izvrsna kanadska koreografkinja Kristal Pajt na scenu donosi jednu od najvažnijih tema savremenog vremena u komadu “Figure u izumiranju [1.0]“ koji tretira klimatske promene i globalno zagrevanje. Ona to čini na gotovo literarni način. Uz nadmoćne slike ona pravi igračku, odnosno pozorišnu varijantu uznemirujućeg dokumentarca o spisku izumrlih životinjskih vrsta i nestalih glečera.
Rođena i odrasla na Zapadnoj obali Kanade, igračica i koreograf Kristal Pajt je bila deo Baleta Britanske Kolumbije i Forsajtovog Baleta Frankfurt. Njen koreografski prvenac nastao je za Balet Britanske Kolumbije, 1990. godine. Od tada je kreirala za Holandski teatar igre, Kulberg balet, Balet Frankfurt, Nacionalni balet Kanade, Džez balet Montreala (stalni koreograf, 2001-2004), kompaniju Cedar Lake, Alberta balet, Balet pariske Opere, ali i za poznate slobodne umetnike poput Luize Lekavalije. Pajt je pridruženi koreograf Holandskog teatra igre i pridruženi umetnik Nacionalnog umetničkog centra Otave. Svoju trupu Kidd Pivot, osnovala je 2001. godine i tako nastavila da kreira i nastupa u svojim komadima. Danas kompanija intenzivno gostuje u zemlji i svetu, izvodeći najtraženije i od strane kritike uvek hvaljene predstave: „Tamne materije”, „Izgubljena borba”, „The You Show”, „Tempset Replica”, „Betroffenheit”… Status stalne kompanije teatra Künstlerhaus Mousonturm u Frankfurtu, omogućio je Pajtovoj da kreira i intenzivno gostuje na evropskim scenama tokom nekoliko sezona. Pajt je članica Reda Kanade. Njene nagrade i odlikovanja uključuju Nagradu Benoa, Nagradu Žaklin Lemje kanadskog Saveta, montrealski Grand Prix za umetničku igru, dve britanske Nagrade kritičarskog kruga, kao i tri Nagrade Lorens Olivije.
Holandski teatar igre (NDT) je jedna od vodećih svetskih trupa savremene igre. Sedište trupe je u Hagu, dok nastupi za međunarodnu publiku broje preko 150.000 posetilaca godišnje u Evropi, Americi, Aziji i Australiji. Od osnivanja 1959. godine od strane Bendžamina Harkarvija, Aarta Verstegena i Karel Birni u saradnji sa osamnaest igrača Holandskog nacionalnog baleta, NDT je trasirao svoj put u oblasti savremene igre. Koreografi kao što su Glen Tetli i Hans van Manen su postavili avangardnu lestvicu umetničkog profila kompanije. Njihove nekonformističke, progresivne produkcije pozicionirale su NDT na domaćoj i međunarodnj mapi. Od tada je izgrađen bogat repertoar, sa više od 620 dela majstora koreografa Jiržija Kilijana i Hansa van Manena, Sol Leon i Pola Lajtfuta, Kristal Pajt, Marka Gekea, Johana Ingera, Medija Valerskog, Ohada Naharina, Aleksandra Ekmana, Gabrijele Karizo, Franka Šartijea, Hofeša Šehtera, Šaron Ejal i Gaja Behara, kao i mnogih drugih. Prvu kompaniju, NDT 1, čini 27 fenomenalnih igrača iz celog sveta, starosti od 23 do 40 godina. To su umetnici nadaleko poznati po svojoj teatralnosti, zadivljujućoj tehnici i jedinstvenom izrazu. Svake sezone, prva kompanija izvodi četiri holandska premijerna programa i beleži velike turneje po Aziji, SAD, Južnoj Americi i Australiji. Iz svoje matične baze u Hagu, obe kompanije (NDT 1 i NDT 2) kontinuirano deluju, dajući značajan doprinos budućnosti umetničke igre, kako u Holandiji, tako i daleko izvan njenih granica. Od sezone 2020/21. umetnička direktorka trupe je Emili Molnar.
Pet minuta predstave je dovoljno da budete sigurni: ova trupa je jedno od sedam čuda u svetu igre.
© Le Figaro
Oni su najveličanstveniji igrači na svetu!
© The Sunday Herald
Retko se nailazi na predstavu takve vizuelne originalnosti, takve tehničke briljantnosti i takve emocionalne moći da osećate da ste svedoci ponovnog rađanja umetničke forme.
© The Telegraph
