Pet dana na suncu
koreografija: Emanuel Gat
muzika: Gustav Mahler, Symphony n°5 in C sharp minor (movements 1-4), Wiener Philharmoniker, Leonard Bernstein (1987)
kostimi: Vicher
dodatna kreacija zvuka: Emanuel Gat
tehnički direktor: Guillaume Fevrier
dizajn zvuka: Frédéric Duru
menadžment trupe: Marie-Pierre Guiol
koordinator produkcije: Mélanie Bichot
trajanje: 75’
premijera: Festival Montpellier Danse, 2026.
igrači: Emma Bogerd, Théo Brassart, Geremia Cappagli, Léa Delaporte, Zohar Kotz, Itai Meir, Giulia Quacqueri, Johanne Skogstad, Katherina Solvang, Noah Tyrell, Anaïs Van Caekenberghe, Winter Wieringa
produkcija: Emanuel Gat Dance
koprodukcija: Montpellier Danse, Biennale Danza di Venezia, American Dance Festival, Festival de danse de Cannes, Pôle arts de la scène - La Friche Belle de mai, Theater Freiburg.
rezidencije: KLAP Maison pour la Danse, SCENE44 . n + n Corsino
Kao bogata tapiserija emocija i kontrasta, predstava se kreće od tame ka svetlosti, od očaja ka radosti i od napetosti ka oslobađanju, nudeći kontraste između ozbiljnosti i ekstaze, introspekcije i spoljašnjeg pokreta, gradeći širok narativni luk koji istražuje teme ljubavi, smrti i transformacije. Peta simfonija Gustava Malera, komponovana između 1901. i 1902. godine, predstavlja značajnu evoluciju u njegovom kompozitorskom pristupu, odražavajući ličnu tragediju i zaokret ka apstraktnijem muzičkom izrazu. Početkom 1901. godine Maler je doživeo iskustvo blisko smrti, koje je duboko uticalo na njegov kasniji pogled na život. Iste godine upoznao je Almu Šindler. Njihova burna romansa dovela je do braka u martu 1902. godine. Suočavanje sa smrtnošću i novootkrivena ljubav — snažno su oblikovali emotivni pejzaž Pete simfonije. Za razliku od ranijih simfonija, koje su često uključivale vokalne elemente i eksplicitne narative, Malerova „Peta” je potpuno instrumentalna i lišena konkretnog sadržaja. Muzika nastala bez spoljašnjih uticaja, na putu ka apstrakciji. „Pet dana na suncu” je delo za 12 igrača, razvijeno kroz pet činova i postavljeno u otvorenom prostoru kojim upravlja kompleksna i dinamična svetlosna dramaturgija. Kostimi Inez Višer dodatno doprinose slojevitosti koreografskog putovanja, koje istražuje transformaciju, otpornost i katarzu.
Emanuel Gat je rođen u Izraelu, 1969. godine. Njegov prvi susret sa igrom se dogodio kada mu je bilo 23 godine, na radionici koju je vodio Nir Ben Gal. Od 1994. godine, počeo je da radi samostalno kao igrač i koreograf. U okviru Centra Suzan Delal u Tel Avivu, 2004. godine je osnovao trupu Emanuel Gat Dance, razvijajući širok repertoar. Za svoj ansambl, kreirao je 2004. godine „Zimsko putovanje”, a zatim i „Posvećenje proleća”, komad za koji je dobio Besi nagradu 2006. godine. Godine 2007. seli se u Francusku, gde dobija mogućnost da radi u okviru Kuće igre u Istru. Postaje pridruženi umetnik Festivala igre u Monpeljeu, 2013. godine, što je omogućilo rađanje naslova „Goldlandbergovi” i „Ugaone etide”. Tokom 2014. godine, kreirao je „Romantičnu plažu”, zatim „Sunčano” 2016. godine i „Desetradova” u saradnji sa Baletom lionske Opere, 2017. godine. Već naredne godine postaje stalni umetnik Nacionalnog teatra Šajo, i u tom periodu radi za frankfurtski Moderni ansambl. Njegova dela su prikazana na najprestižnijim scenama i najvažnijim festivalima širom sveta tokom prethodnih 30 godina. Paralelno sa koreografskim poslom, Gat potpisuje dizajn svetla za svoje naslove, što čini rasvetu neraskidivim delom kreativnog procesa. U jeku pandemije, kreirao je „Vozljubavi2020” na muziku sastava Tears for Fears. Komad je premijerno izveden između dva lokdouna, u oktobru 2020. godine, na oduševljenje publike i kritike, a zatim proglašen najboljom predstavom umetničke igre u Francuskoj. Gat je trenutno stalni saradnik Arsenala u Mecu. Kao koreograf je često angažovan od strane vrhunskih kompanija poput Baleta pariske Opere, Baleta lionske Opere, Sidnejske kompanije igre, švedskog Kraljevskog baleta, Nacionalnog baleta Poljske, Državnog baleta u Berlinu... Tokom karijere, razvio je jedinstveni pedagoški pristup, i postao stalni gost najvažnijih škola i obrazovnih institucija u svetu. Njegova dela su sa velikim uspehom izvođena i na Beogradskom festivalu igre.
Završni adagietto nameće spokoj u skladu sa muzikom, ali ne i u gestu. Čitava sala Koruma u Monpeljeu ustala je da pozdravi komad. Ko drugi osim Gat-a — odlučno jedinstvenog u pejzažu umetničke igre — još uvek ima ambiciju takvog spomenika?
© Le Figaro
Pokret postaje buran, osunčan i kao vihor, poput same prirode... Onaj stari refren da je „igra pesma tela” retko je kada tako istinito zvučao.
© Transfuge
Emanuel Gat osvetljava Festival igre u Monpeljeu.
© Le Monde
U prepunoj sali, koreograf je trijumfovao smelim komadom, na muziku Malerove Pete simfonije i sa potpuno obnovljenim timom igrača.
© actu.fr
