Rašid Uramdan / Nacionalni koreografski centar

Postoji predstava, i postoji ono što se dešava iza scene. Postoji direktna svetlost reflektora, i postoji svetlost koja se rasipa okolo. Strana A i strana B. Postoje pokreti, ne samo oni koje izvodi igrač, već i svi oni koji čine predstavu. “Vrteška” započinje prilično nenametljivo, uz tonove američkog filmskog mjuzikla “Funny girl” Vilijama Vajlera. Dve igračice izlaze na scenu, i dok to čine, mi se osmehujemo čuvenim arhetipovima veličanstvenog tela, prisutnim u gotovo svim brodvejskim fantazijama. Upravo tada se uspostavlja inicijalni preokret, koji otkriva još jednu, intimniju i krhkiju istinu o telu. To je priča o dve igračice koje su dugi niz godina blisko uključene u rad Rašida Uramdana. Priča o litvanskoj igračici Lori Judkaite koja je, vrtoglavo se okrećući u mestu, razvila svoj način kretanja još od detinjstva. Istovremeno, priča o britanskoj igračici Eni Hanauer koja se kreće sa artikulisanom protetičkom rukom koja istovremeno predstavlja produžetak i sastavni deo njenog tela. Na neki svoj način, obe poseduju umeće poznato samo njima i principe rada koji su postal suštinski isti. Dvostrukim portretom, Uramdan istražuje delikatno mesto, gde pokret lamentira između poetike i svedočanstva… Atmosfera sveobuhvatna i hipnotična, sa čujnim, kontemplativnim kvalitetom… U ovom komadu, Uramdan je usavršio suptilnu umetničku kompoziciju, i na način kako samo on to ume, stavio fokus negde između neumoljivo nepoznatog i bliskog.

Rašid Uramdan stvara umetničke projekte od 1995. godine. Bio je umetnički saradnik u Theatre de la Ville u Parizu od 2010-2015. godine. Često učestvuje u različitim projektima i stvara za brojne trupe poput Baleta lionske Opere, sibirske trupe Migrazia u okviru projekta Intradance, kao i u povodu dvadesetog rođendana britanske trupe Candoco koja okuplja igrače sa invaliditetom… Od kada je osnovao trupu L’A, njegov rad je zasnovan na preciznoj zbirci dokaza, nastaloj u saradnji sa filmskim stvaraocima ili autorima. On koristi umetnost igre da doprinese društvenim debatama kroz koreografske komade koji razvijaju poetiku svedočenja. Pored kreativnih projekata, radi na unapređenju učenja i razmene kroz vođenje međunarodnih radionica za umetnička istraživanja u Francuskoj, Rumuniji, Holandiji, Brazilu i SAD. Od 2016., on je jedan od direktora Nacionalnog koreografskog centra u Grenoblu, uz Joana Bouržoaza.

Eni Hanauer je igračica i pedagog. Poreklom iz Amerike, trenutno živi između Velike Britanije i Francuske. Diplomirala je umetničku igru na Univerzitetu lepih umetnosti Minesote u Mineapolisu. Kao član trupe Candoco, širom sveta je podučavala i igrala komade Triše Braun, Marka Brua, Najdžela Čarnoka, Kler Kaningem, Emanuela Gata, Tomasa Hauerta, Sare Majklson, Hofeša Šehtera…Učestvovala je na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu i zatvaranja Paralimpijskih igara u Londonu, kao i u solo komadu koji je nedavno napravila Lea Anderson. “Vrteška” je njena treća saradnja sa Rašidom Uramdanom.

Lora Judkait je koreografkinja i igračica rođena u Litvaniji. Od detinjstva je vežbala okretanje po krugu. Svakodnevni ritual dopuštao joj je da razvije način da se otrgne iz običnog. A onda je pridružila ovu jedinstvenu praksu svom koreografskom radu. Učila je igru na Akademiji za umetničku igru u Viljnusu i na eksperimentalnoj Akademiji igre u Salzburgu, gde je diplomirala 2005. godine. Nakon filmskog i pozorišnog iskustva, pridružila se kompaniji V. Jankauskas. Takođe stvara brojne komade u saradnji sa muzičarima, a posebno za Litvansko nacionalno dramsko pozorište. Sa Uramdanom sarađuje od 2005. godine. Osim koreografskog rada, ona predaje na Akademiji umetnosti i na Kolegijumu za umetnost u Vilnjusu, a direktor je Akademskog pozorišta igre u Vilnjusu.