Forma Mentis
koreografija, umetnička direkcija, dizajn svetla, kostimi: Jacopo Godani
originalna muzika: Ulrich Müller
živa muzika: Sergey Sadovoy
asistent koreografa: Vincenzo De Rosa
igrači: Maria Cossu, Giuliana Mele, Lorenzo Beneventano, Alessandro Piergentili, Anita Bonavida, Roberto Pontieri, Martina Staltari, Miriam Raffone, Filippo Arlenghi
trajanje: 30’
premijera: Teatro Rossini, Pesaro, 2024.
„Forma mentis“ je živa platforma koja ima za cilj da istraži, kroz sopstvenu inteligenciju, potencijale univerzalnog jezika igre. Svaki korak je prilika za izražavanje ideja i vizija, kroz stvaranje dinamičnog dijaloga sa publikom i novim generacijama. U ovom kreativnom prostoru Godani prepoznaje vrednost talenta i profesionalnog opredeljenja. Svaki igrač i umetnik je svetionik koji inspiriše one koji žude za ostvarenjem svojih snova. „Forma mentis” nije samo predstava, to je posvećenost stvaranju trajnog uticaja koji koristi igru kao sredstvo za podsticanje raznolikosti ideja i perspektiva. Svaki pokret na sceni je korak ka otkrivanju i slavljenju ljudskog potencijala. „Forma mentis“ je poziv da se istražuje, sanja i stvara; to je prilika za nove generacije da materijalizuju svoje misli, hrane svoje vizije i svoje ambicije.
Međunarodno priznati koreograf Jakopo Godani rođen je u La Speciji, gde je započeo studije baleta i moderne igre. Svoje školovanje je nastavio u Centru Mudra Morisa Bežara u Briselu. Bio je vodeći solista u Baletu Frankfurt Vilijama Forsajta, od 1991. do 2000. godine. Sarađivao je sa Forsajtom u kreaciji nekih od najreprezentativnijih komada nastalih u ovom perodu za Balet Frankfurt. Godani je razvio svoju koreografsku karijeru stvarajući originalna dela za veliki broj međunarodnih kompanija kao što su: Kraljevski balet u Londonu, Nacionalna kompanija igre iz Madrida, Holandski teatar igre, Balet Britanske Kolumbije, Balet Kapitol iz Tuluza, Balet Teatra milanske Skale, Sidnejska kompanija igre, Balet Opere u Izraelu, Suzan Dalal centar u Tel Avivu, Holandski nacionalni balet, Aterbaleto, Balet Monte Karla, i mnoge druge. Od 2015.-2023. godine je bio umetnički direktor i koreograf Drezden Frankfurt kompanije igre. Njegov rad je više puta predstavljen na Beogradskom festivalu igre, i jedan je od laureata Nagrade Jovan Ćirilov.
Ćerke i anđeli
koreografija, režija: Mauro Astolfi
scena, dizajn svetla: Marco Policastro
originalna muzika: Davidson Jaconello
kostimi: Anna Coluccia
asistent koreografa: Elena Furlan
igrači: Maria Cossu, Giuliana Mele, Lorenzo Beneventano, Alessandro Piergentili, Anita Bonavida, Roberto Pontieri, Martina Staltari, Miriam Raffone, Filippo Arlenghi
trajanje: 38’
premijera: Teatro Rossini, Pesaro, 2024.
Komad „Ćerke i anđeli“ inspirisan je esejem Izabel Perez „Znanje i moći“. Tekst je zaokupio Astolfijevo interesovanje još u tinejdžerskim godinama, a zatim je interesovanje prevazišlo kinematografski univerzum i sjaj magije; usmeravajući se na društvene standarde, rodne stereotipe, jezik, zloupotrebu moći koja je uvek čvrsto ukorenjena... U istoriji medicine zapadnih zemalja, prema Isabel Perez, žene su bile te koje su prve praktikovale različite vrste terapeutskih rešenja. Tokom srednjeg veka one su bile isceliteljke, anatomičarke, farmakološkinje, poznavale su lekovito bilje i tajne empirijske medicine, koje su se prenosile sa generacije na generaciju. Zajednica ih je nazivala „mudrim ženama“, ali i „torokušama“, pre nego što su institucije počele da ih smatraju „vešticama“. One su destabilizovale određeni sistem koji su organizovali i držali muškarci, prkoseći nametnutim granicama dominantnih rodnih modela do te mere da su postale problem za mušku elitu, koja je bila feudalna i patrijarhalna. Tokom renesanse, mizoginistički soj se konsolidovao, zajedno sa dinamikom koja je žene izostavljala iz svih oblasti. U to vreme, bitka za mušku kontrolu znanja je ojačala i počeo je lov na veštice. Astolfi revidira istoriju, osećanja i lične percepcije, kako bi naglasio sumanuti automatizam koji sve što je nepoznato dovodi do odbijanja i uništenja.
Koreografska vizija Maura Astolfija jasno se očitava u njegovim kreacijama, zasnovanim na klasičnim tehnikama i napornom treningu, poeziji i preciznosti. Njegovi radovi oličavaju čistu ekspresivnost gesta. Astolfi je stvorio Spellbound 1994. godine, nakon što je proveo mnogo godina u Americi. Danas, kompaniju vodi zajedno sa Valentinom Marini. Kreirao je više od trideset komada za svoju trupu, koje je sa uspehom predstavio u brojnim teatrima, i to na četiri kontinenta. Kao koreograf je sarađivao sa mnogim kompanijama baleta i savremene igre širom sveta. Gostujući je pedagog u najznačajnijim centrima umetničke igre. Godine 2009. postao je umetnički direktor Fakulteta umetničke igre u Rimu. Od 2016. do 2018. radio je kao pedagog Baletske škole Opere u Rimu.
Udruženje Spellbound, osnovano 1994. godine, imalo je zadatak da podrži i neguje produkciju živih nastupa, sa posebnom pažnjom na igru i međunarodni pristup. Trupa Spellbound je srce aktivnosti udruženja. Nju vode Mauro Astolfi kao umetnički direktor i Valentina Marini kao generalni direktor, a od 2000. godine trupa je podržana od strane Ministarstva kulture Italije. Njihove predstave se izvode na značajnim festivalima i pozornicama širom sveta. Trupa je dva puta nastupila na Beogradskom festivalu igre.
Godanijeva koreografija ne oskudeva u iznenađenjima i pulsirajućoj inventivnosti između složenih ravnoteža, ubedljive pokretljivosti koja nadjačava telo u zavojitim spiralama, odnosa između pokreta na zemlji i horizontalne napetosti, trčanja, uzdizanja i vraćanja gravitaciji, sposobnosti transformacije sola u duete, grupe i nove veze. Ništa nije lako, ni u brojanju, ni u svesti o pojedinim delovima i tehnici, izazovu koji devet igrača Spellbounda savladavaju u potpunosti. Zaista dobro.
© Il Manifesto
Komad „Ćerke i anđeli” je himna ženskom rodu, inteligenciji i intuiciji žena!
© Il Manifesto
