Zlatno doba
koncept, režija, koreografija: Konstantinos Rigos
dizajn kostima: Ioanna Tsami
umetnička instalacija: Petros Touloudis
dizajn svetla: Christos Tziogas
trajanje: 70’
premijera: Beogradski festival igre, 2025
igrači: Vangelis Bikos, Stelios Katwpodis, Manex Alberti, Giannis Gkantsios, Elena Kekkou, Marita Nikolitsa, Daniele Pecorari, Stefano Pietragalla, Kaito Takahasi, George Chatzopoulos, Despina Chrysostomou, Ariadni Filippaki
„Zlatno doba” – osvrt na legendarni komad „Bossa Nova” koji je kreirao za Nacionalni teatar Grčke, davne 2008. godine, ne ukazuje na određeni vremenski period. Umesto toga, mogao bi se opisati kao emocionalna mešavina Rigosovog tridesetpetogodišnjeg putovanja kroz svet igre, gde se koncepti ironije i nostalgije pojavljuju kao identični. Od Nacionalne škole igre, do vrha grčke umetničke scene 90-ih godina prošlog veka i Kompanije Oktana, preko Nacionalnog teatra Severne Grčke, Nacionalnog teatra Grčke, Atinskog festivala i Grčke nacionalne opere, Rigosov ikonoklastički umetnički otisak prevazilazi okvire umetničke igre, već konstantno podstrehuje dijalog sa drugim umetničkim oblicima koji se potom ukrštaju sa njom. Njegov umetnički identitet ostaje nemiran, subverzivan, provokativan, potresan, istovremeno staromodan i nostalgičan.
„Zlatno doba, novi talas će poremetiti sve, slike iz prošlosti ili budućnosti, misli o ljubavi, veri, odsustvu i napuštenosti. Osoba i mesto. Jesmo li obučeni ili goli kao car? Jesmo li slobodni ili opkoljeni? Da li smo mi Božje marionete ili zimski putnici koji neprekidno u sebi evociraju letnje noći? U ringu se borimo sa samim sobom ili sa sopstvenim senkama, u tamnim i bistrim plavim jezerima. Da li živimo u Neverlandu, utopijskoj Arkadiji, začaranim Citaeronima, utopijama ili u nevidljivim gradovima? Događaji koji su ostavili trajni uticaj na naše živote i čovečanstvo, mešavina muzike i pesama koje se puštaju na gramofonima, rolnama, gramofonima, vokmanima i bumboksovima, uz mali orkestar koji prati, baš kao u Titaniku, čovečanstvo koje nestaje. Muzički Vavilon. Tražimo li mir ili delić „Amerike“? Šta je taj beli šum oko nas? Možda je to vetar spreman da oduva svih 35 kreativnih godina, prevazilazeći granice misli, pokreta, performansa i fizičkih ograničenja. Ipak, telo pamti! Jednom sam naišao na tužnog ronioca. Pričao mi je o divljoj sreći koja liči na usnulu lepoticu koja leži u nama, spremna da eksplodira nakon ulaska u hotel gde godišnja doba samo protrčavaju ispred očiju. I na kraju se vraćamo na početno pitanje: idete li na ekskurziju? Srećan neka je završetak.
Konstantinos Rigos
Rođen u Atini, Konstantinos Rigos je paralelno studirao ekonomiju i igru. Svoju legendarnu trupu Oktana je osnovao je 1990. godine, i sa svojim produkcijama obilazio svet. Njegove predstave su izvedene na preko 40 međunarodnih festivala, kako u Grčkoj, tako i u inostranstvu. Poneo je Državnu nagradu Grčke za umetničku igru (1995, 1996), Državnu nagradu Grčke za koreografiju (1999, 2001) i Nagradu Melina Merkuri (1997). Bio je umetnički direktor Teatra igre Nacionalnog teatra Severne Grčke od 2000-2005. godine. Režirao je brojne komade grčkog i internacionalnog repertoara, mjuzikle, opere, dečje predstave, ali i multi-disciplinarne produkcije za Nacionalni teatar Grčke, gde je kombinovao sve svoje umetničke kapacitete. Od 2018. godine, umetnički je direktor Baleta Nacionalne opere Grčke. Od 2019. godine, na čelu je Grčke nacionalne škole igre, gde je i sam diplomirao.
