Adolescent
koncept, koreografija: Sylvain Groud in close collaboration with the dancers
asistent koreografa: Agnès Canova
dizajn scene i kostima: Françoise Pétrovitch
muzika: Molécule
dizajn rasvete: Michaël Dez
izrada kostima: Chrystel Zingiro, Élise Dulac, Patricia Rattenni
tehnička direkcija: Robert Pereira
produkcija: Ballet du Nord - Centre Chorégraphique National de Roubaix Hauts-de-France Coproduction Le Colisée, Théâtre de Roubaix
trajanje: 70’
premijera: Le Colisée – Théâtre de Roubaix, 2019
izvođači: Yohann Baran, Nathan Bourdon, Marie Bugnon, Pierre Chauvin-Brunet, Mathilde Delval, Laure Desplan, Alexandre Goyer, Lauriane Madelaine, Adélie Marck, Julien Raso
U komadu koji su osmislili Silven Gru i Fransoaz Petrović, deset mladih igrača uranja u burne i uzavrele vode adolescencije. Pokretne i složene siluete ocrtavaju se na promenljivoj pozadini, baš kao što je i ovaj period obeležen paradoksima i metamorfozama. Svojevrsni obred prelaska iz detinjstva u odraslo doba kod svakog se različito izražava, nekada sa očiglednom lakoćom, ponekad sa neverovatnim nasiljem. Međutim, uprkos svojoj neizbežnoj prirodi, ovaj kritični trenutak i danas ostaje neshvaćem i neprihvaćen u društvu, iako je reč o matrici. Ljudska bića koja još uvek rastu, pokušavaju i bore se, postaju kruta kako bi se zaštitila od ranjivosti koju neumitno nosi prolazak kroz brze promene i zapanjujući niz emocija: destabilizujuću radost, strah i zabrinutost koji sputavaju njihova tela nabijena zaslepljujućum energijom, latentnu melanholiju kroz koju njihove duše često prolaze u borbi protiv unutrašnjih čudovišta… Adolescencija fascinira, preispituje, optužuje i postaje ono što smo od nje napravili: problematičan i suštinski trenutak koji nas oblikuje.
Silven Gru je 1991. godine diplomirao na Odseku savremene igre pariskog Nacionalnog konzervatorijuma, i dobio nagradu za interpretaciju na takmičenjenju u Banjoleu. Između 1992. i 2002. godine bio je angažovan u Baletu Preljokaž. Sa svojom prvom koreografijom postaje laureat Međunarodnog takmičenja u Parizu, da bi nešto kasnije bio pozvan da kreira u Nacionalnom teatru u Bukureštu i u Operi u Skoplju. Tokom 2007. godine, njegov komad „Ako želiš da me pratiš” skrenuo je pažnju javnosti, dok je sa projektom „Ljudi” koji je ostvario preko 200 izvođenja, Gru prepoznat kao autor koji donosi igru tamo gde je niko ne očekuje. Opera u Ruenu naručila mu je 2010. godine komad „Žice” za 8 igrača i 24 muzičara pod dirigentskom palicom Benžamina Levija. Istražujući dalje veze između igre i muzike, postavio je 2011. godine “Obične heroje” za 4 igrača i 4 operska pevača, kao i „Dosluh” za 4 igrača na elektronsku muziku Molekula. Tokom 2010. godine, sarađivao je sa autorom Majlisom de Kerangelom, i bio pozvan na Festival Suresnes Cités Danse gde upoznaje hip-hop igrače sa kojima će stvoriti komad „One”, koji će kasnije transformisati u solo „Moj čas hip-hopa”. Saradnju sa vizuelnim umetnikm Džonatonom Loponom, otpočeo je 2012. godine, i ona je rezultirala koreografskom, numeričkom i kvadri-frontalnom instalacijom „Soba 209”. Kao ljubitelj zvuka Stiva Rajha, Gru je 2013. godine kreirao delo „Muzika za 18 Muzičara” na živu muziku Ansambla Links. Njegov „Memento Vivere” nastao je 2015. godine u saradnji sa video mejkerom Gregorijem Kroganovom, a naredne sezone potpisao je „Tri sveta” sa Berenis Bežo i „Come Alive” kao narudžbinu Off Festivala pariske Filharmonije. Gru je postavljen na mesto direktora Koreografskog centra u Rubeu 2018. godine. Od tada su nastali komadi „Pokrenimo se!”, duet „U mojim rukama”, „Metamorfoze” i „Adolescent”u saradnji sa Fransoaz Petrović.
Uz prelepe i prefinjene slike Fransoaz Petrović, koreografiju Silvena Grua zasnovanu na odličnoj muzici Molekula koja uspeva da zagrebe po svakom segmentu života, veličanstvenu i posve estetetičnu scenografiju koju je ulepšao Mišel Dez savršeno dizajnirajući svetla i znalački kombinujući belu i jarko crvenu boju, „Adolescent” naglašava sva inherentna ponašanja jednog posebnog perioda za devojke i dečake.
© Danser Canal Historique
„Adolescent” je odlučno moderan, nervozan, plastičan i simetričan rad. Tela desetoro igrača stapaju se dobrovoljno. Oni traže, odbijaju i privlače jedno drugo, uznemireni neizvesnošću vremena kroz koje prolaze.
© Nord Éclair
