Voetvolk

Antverpen

1.4.2020.
20.00h | Beogradsko dramsko pozorište
Ulaznice

Biće sve gore i gore i gore, moj prijatelju

koncept, koreografija, izvođenje: Lisbeth Gruwez
kompozicija, dizajn zvuka: Maarten Van Cauwenberghe
stajling: Veronique Branquinho
umetnički savetnik: Bart Meuleman
dizajn svetla: Harry Cole, Caroline Mathieu
tehnički direktor: Gilles Roosen
menadžer produkcije: Anita Boels

trajanje: 50’
premijera: 2012, Tanz im August, Berlin

produkcija: Voetvolk vzw
koprodukcija: Grand Theater Groningen, Troubleyn / Jan Fabre, Theater Im Pumpenhaus & AndWhatBeside(s)Death

With the support of: the Province of West Flanders, the Province of Antwerp, the Flemish Community and Arcadi Île-de-France/Dispositif d’accompagnements


Govor može biti moćno oružje. Tokom vekova on je oduševljavao nebrojane mase i terao ljude na akciju, u cilju boljih ili gorih rešenja. Isključivo snagom reči, pokrenute su revolucije i započeli ratovi. Ali govor ne samo da oduševljava slušaoce, već često i samog govornika vodi u stanje transa. Tako se on prepušta toku reči, opsesivnim, ekstatičnim načinom izgovaranja. Moć govora često zavisi od transa govornika. U ovom komadu, Lisbet Gruve igrom prenosi trans jedne zanosne besede. Tokom procesa, ona koristi fragmente obraćanja ultrakonzervativnog američkog televizijskog propovednika Džimija Svagarta… U početku je reč prijateljska i smirena, ali iz njegove kompulzivne želje za ubeđivanjem, raste očaj. Konačno, ta želja otkriva svoju najdublju prirodu: nasilje.
 

Belgijska igračica i koreografkinja Lisbet Gruve je počela je da uči balet sa 6 godina, a studije je pohađala na Baletskom institutu u Antverpenu, kombinujući srednju školu sa profesionalnom edukacijom iz oblasti umetničke igre. Nakon diplomiranja, nastavlja usavršavanje u oblasti savremene igre pri briselskom P.A.R.T.S.-u. Godine 1999. počela je da radi sa Janom Fabrom, kao jedna od njegovih ratnica lepote. Iako je nastupila u „Sve dok je svetu potrebna duša ratnika” i „Ja sam krv”, međunarodnu slavu je stekla solo komadom „Kada je glavni muškarac jedna žena”, koji je Jan Fabr kreirao zajedno sa njom i za nju. Osim saradnje sa Fabrom, sarađivala je i sa trupama Ultima Vez i Needcompany, kao i sa Grejs Elen Barki, Rinom Sastamoinen i Sidijem Larbijem Šerkaujiem. Godine 2007. osnovala je Voetvolk zajedno sa Martinom Van Kovenbergom. Pored kreiranja za Voetvolk, Lisbet Gruve često igra u filmovima, videoklipovima i tv spotovima. Ona je takođe jedna od „KVS lica“, otvorenog ansambla umetnika i mislilaca vezanih za Kraljevski flamanski teatar u Briselu.
 

Voetvolk (“pešadija” na Holandskom) je belgijska trupa savremene igre i performansa, koju su 2007. godine osnovali igračica/koreografkinja Lisbet Gruve i muzičar/kompozitor Martin Van Kovenberg, koji su se upoznali u laboratoriji Jana Fabra. Njihov rad je stalni dijalog između telesnog i auditivnog pokreta: Gruve i Van Kovenberg se međusobno usmeravaju kako bi postigli organsku simbiozu unutar fiksnog okvira. To dovodi do performativnog elementa koji identifikuje svaku produkciju: veza između zvučnog, vizuelnog i fizičkog je uvek živa. Do sada je trupa producirala 10 predstava koje su putovale širom sveta. Njihov rad je, između ostalog, prikazan na Festivalu u Avinjonu i na Venecijanskom bijenalu. Voetvolk je povezan sa trupom Jana Fabra i Kraljevskim muzejom lepih umetnosti iz Antverpena, kao rezidentna kompanija.


Kontrola je ideja i cilj. Forma je ključ. I moć kojom Lisbet Gruve uzdiže igru na bravurozan način. Kraj žamora. Kraj skromnosti. Od sada će biti sve gore, prijatelji. Neka to bude jasno.
© Ballet Tanz

1.4.2020.
20.00h | Beogradsko dramsko pozorište
Ulaznice

Gledaocima ove predstave dopada se i:


Alesandro Šjaroni

Ankona

5. april


Kompanija Lije Rodrigeš

Rio de Žaneiro

8. april


Kompanija Olivijea Diboa

Pariz

11. april