Kompanija Olivijea Diboa

Pariz

11.4.2020.
20.30h | Pozorište Atelje 212 (mala scena)
Ulaznice

Moje telo…

kreacija, interpretacija: Olivier Dubois
zvuk i rasveta: François Caffenne

produkcija: Compagnie Olivier Dubois
koprodukcija: Festival Breaking Walls, Le Caire, Le Centquatre - Paris

trajanje: 90’
premijera: Marseille Festival, 2018


Dvanaest godina nakon što je na sceni prikazao svoje prvo koreografsko delo, Olivije Diboa donosi intimni solo koji istražuje domete telesne memorije i sposobnosti tela da ispriča priču o svojoj umetnosti. Diboa, koji je 2011. godine proglašen jednim od 25 najboljih igrača na svetu, nastupao je i sarađivao sa izuzetnim umetnicima i predstavio svoj rad na najvećim svetskim scenama. U ovom komadu, on je sam na pozornici. Rukujući bilo nametnutom ili sigurnosnom mrežom, on je žrtva pristanka na igru koja podseća na sudsko saslušanje, peep show i vivisekciju. Prateći razbarušeni proces koji publika otkriva po prethodno utvrđenim pravilima, on kreira reminiscenciju na neke od 60 predstava u kojima je učestvovao od početka karijere. Inspirisan drevnom egipatskom “Knjigom mrtvih” kreće na putovanje kroz mnoštvo fragmenata umetničke igre u potrazi za samim umetnikom, promatrajući telo izvođača kako bi otkrio šta je ono što čini remek-delo i čitajući znakove sudbine iz svoje utrobe. Zvezda je ponovo rođena!


Više od jedne decenije Olivije Diboa potresa francusku scenu savremene igre sa nekim od najradikalnijih koreografskih radova. Bio je direktor trupe Ballet du Nord od 2014 - 2017. godine, proglašen je za jednog od 25 najboljih svetskih igrača od strane časopisa Dance Europe (2011), uz jedinstveno iskustvo rada u koreografiji, interpretaciji i pedagogiji. Diboa je nastupao za Anželina Preljokaža, Cirque du Soleil, Jana Fabra, Dominik Boavan, Sašu Valc i mnoge druge. Godine 2006, pozvan je da napravi komad za Festival u Avinjonu. Postavka „Za svo zlato ovog sveta” donela mu je nagradu Udruženja profesionalnih kritičara. Za avinjonski Festival 2008. godine, kreirao je „Faunu(e)“ na osnovu čuvenog dela Nižinjskog, i osvojio koreografsko priznanje Prix Jardin d'Europe. Njegova izložba „Bezlični tumač“u pariskom Nacionalnom centru za umetničku igru (2009), bila je odlično primljena. Po narudžbini Baleta Monte Karla, kreirao je „San o ruži“ (2010), a kasnije duet „Čovek sa Atlantika“ zasnovan na muzici Frenka Sinatre za Bijenale igre u Lionu. Godine 2009, pokrenuo je trilogiju „Kritička studiju o Trompleju” sa komadom „Revolucija” u Menagerie de Verre u Parizu, nakon čega sledi solo „Crveno” (2011), i provokativna „Tragedija“ nastala za Festival u Avinjonu (2012). Kao deo projekta Marsej 2013 - Evropska prestonica kulture, Diboa je stvorio „Elegiju” za Nacionalni balet Marseja. Iste godine je proglašen koreografom godine od strane magazina Danza&Danza za komade „Tragedija” i „Elegija”. Godine 2015. stvara solo za Žermen Akonji i još jedan komad u izvedbi igrača njegove trupe i ansambla od 40 amatera. Trilogija „Kritička studija o Trompleju“ završena je 2016. godine komadom „Srećno” za 22 igrača, premijerno izvednim u Hamburgu, a zatim na lionskom Bijenalu. Godine 2017, Diboa je producirao „Poreklo” za Kraljevski balet Švedske i „7 X Ništa” svoj prvi rad namenjen mladima. Od 2018. godine, izvodi solo „Moje telo…” .



Zabavna predstava, uzvišena i drska.
© La Provence

Predstava lude velikodušnosti, zabavna i strašna u isto vreme! (…) Čim se pojavi na pozornici, on raspršuje sve stereotipe i formatirana očekivanja na ono što bi trebalo da bude telo interpretatora, bilo klasične ili savremene igre. Pored njega, šarmantni Princ klasičnog baleta izgleda kao stalak za kaput!
© Le Monde

11.4.2020.
20.30h | Pozorište Atelje 212 (mala scena)
Ulaznice

Gledaocima ove predstave dopada se i:


Voetvolk

Antverpen

1. april


Kompanija 111

Tuluz

22. mart


Kompanija Lije Rodrigeš

Rio de Žaneiro

8. april