Bogohulna rapsodija
koncept, koreografija: Emio Greco | Pieter C. Scholten
igrači: Beatrice Cardone, Denis Bruno, Edward Lloyd, Hiroki Nunogaki, Isaiah Wilson, Maria Ribas, Victor Callens
svetlo: Henk Danner
kostimi: Clifford Porter
video: Robin Coops
zvuk: Pieter C. Scholten
realizacija dizajna zvuka: David te Marvelde
istraživanje: Florian Hellwig, Jesse Vanhoeck
tehnička realizacija: Maarten Heijdra, Hugo van der Veldt
trajanje: 70’
premijera: International Theater Amsterdam, 2021.
Kao što je virusu potrebno telo
Kao što se meko tkivo hrani krvlju
Jednog dana ću te pronaći, poriv je prisutan.
Björk
Južnoitalijanska divlja igra koja je služila za izbacivanje smrtonosnog paukovog otrova iz tela, postala je lek protiv depresije u vreme siromaštva. Njihanje koje je doneo čarlston u periodu između dva velika rata, nastao je kao reakcija na predratne stege i oslobađao od stalnog straha od smrti izazvanog Prvim svetskim ratom. “Bogohulna rapsodija” nastala je tokom krize korona virusa. Način na koji igramo nikada nije potpuno odvojen od načina na koji živimo. Igra i društveni život se prepliću. Ili još bolje, snaga igre postaje motor promena. Šta možemo učiniti da zaustavimo prolaznost? Dodirnite božansko ili sažvaćite zemaljsko, držite se na distanci ili se zagrlite do smrti? Tišina pred oluju. Raširili smo krila. Pop pesma “Oko sveta” Daftpunka zvuči vanvremenski. Prvi nalet vetra nas pokreće. Izvučeni smo ka površini, dok stopala ostaju čvrsto usidrena u zemlju. “Rapsodija” se nadvija kao raspleteni ritual u kojem se žrtvuju određene sigurnosti. Ona je poziv da se prihvate životne promene. Ceremonija u kojoj se prizemna stvarnost gnezdi u svetosti. Poput psovki u crkvi, “Bogohulna rapsodija” je nastala iz hitne potrebe za napretkom i odgovarajućim distanciranjem. Igrači su vežbali, ne u studiju, već u „svetom“ prostoru svog doma, kreirajući solističke deonice zasnovane na lelujavim strukturisanim koracima čarlstona i ekstatičnoj igri sa italijanskog Juga. U kontaktu sa koreografima putem video linka, igrači su se snalazili i mučili u tesnim sobama, između komada nameštaja, koristeći snagu igre da pomere zidove i sruše sopstvene granice.
Emio Greko | Piter Šolten su kreirali svoj prvi zajednički rad još 1995. godine. Bio je to solo “Belo”, kao prvi deo trilogije “Između uma i pokreta”. Kroz te prve komade, Greko je pokazao znatiželjno, istraživačko telo, i stvorio utisak iznenađenosti sopstvenim pokretom, načinom na koji mišići prelaze iz stanja tenzije u opuštanje. Svoja razmišljanja su saželi u manifest “Sedam neophodnosti”, odnosno 7 principa igre i njihov uticaj na telo i gledaoca. Godine 1996., osnovali su svoju trupu Emio Greko| PC. Tokom 2009. godine, preneli su svoje aktivnosti u okvire Međunarodnog koreografskog centra (ICK Dans Amsterdam). U stalnoj potrazi za inovacijama, na svoj jedinstven način, oni do danas, neprekidno pomeraju granice igre i umetnosti u najširem smislu.
ICK DANS AMSTERDAM je međunarodna platforma za savremenu igru, sa sedištem u Amsterdamu. Organizaciju predvode Emio Greko i Piter Šolten, koji su zajedno preko 25 godina u svom istraživanju novih jezika umetničke igre i novog pristupa ljudskom telu. ICK kreira produkcije, sarađuje sa umetnicima različitih disciplina, podržava nove stvaraoce, inicira istraživanja i obrazovne programe. Središte rada i istraživanja je telo koje poseduje intuiciju.
“Bogohulna rapsodija” odiše istovremeno energičnim olakšanjem i uznemirenom nervozom, sa meditativnim trenucima u kojima neko sasvim mirno stoji na glavi ili pevuši tananim glasom.
@Theaterkrant
Promena i nesigurnost su centralne teme “Bogohulne rapsodije”. To je predstava koja se vezuje za trenutne događaje i preispituje bliskost. U svakom slučaju, premijera je zavredela bučan aplauz i stajaće ovacije publike.
@Dansmagazine
