Labudova jezera
Svetske premijere Mari Šuinar, Marka Gekea, Hofeša Šehtera i Kajetana Sota.
.
Labudovo jezero! Na pomen ovog ultimativnog klasičnog ostvarenja, slike i asocijacije nadolaze same od sebe: jezero na mesečini, igra malih labudica, princ Zigfrid razapet između Odete i Odilije, zli čarobnjak Rotbart. Svedoci smo bezbroj tradicionalnih postavki, modernih interpretacija i tumačenja, kako na pozornici, tako i na filmskom platnu. Da li je moguće još nešto reći o „Labudovom jezeru”? Svakako da nije, osim ako ne smislite potpuno nov format... Erik Gotje je zamolio 4 koreografske zvezde da kreiraju svoju verziju ovog baleta za njegovu trupu iz Štutgarta. Komadi nisu osmišljeni kako bi činili celovečernju predstavu, već da prikažu „labudova jezera” u množini: kompoziciju koja sadrži 4 lične adaptacije, od kojih svaka traje oko 25 minuta, i koje su stilski različite koliko i njihovi autori.
Labudova pesma: Jezero
kreacija, koreografija, svetlo, scena, video, kostim: Marie Chouinard
kompozicija: Louis Dufort
direktor proba: Lucie Vigneault
asistent dizajnera svetla: Chantal Labonté
menadžer produkcije: Jérémie Boucher
Komad „Labudova pesma: Jezero” je još jedna neočekivana kreacija koreografa, igračice i svestrane, međunarodno priznate Mari Šuinar. Čuvena umetnica, koja se smatra jednom od najvažnijih figura savremene igre, razvija svoj jedinstven rečnik kroz ansambl postavku za Gotjeovu trupu. Inspirisana univerzumom Čajkovskog i njegovim mitskim delom koje je u potpunosti preradio kompozitor Luj Difor, njen pokret uvodi publiku u senzualno iskustvo gde se spajaju igra, elektronska muzika i video projekcije.
Ni jedna druga koreografkinja nije toliko ukorenjena u avangardi kao Mari Šuinar. Nakon dvanaest godina solističke izvođačke i koreografske karijere, osnovala je svoju trupu 1990. godine. U više od 50 komada do danas, proslavila je igru kao svetu, duhovnu umetnost, uvek tragajući za onim što ona sama naziva „misterijom” - nevidljivom, iskonskom životnom energijom u našim telima. Remek dela poput „24 Šopenova preludijuma“, kontroverzni komad „Popodne jednog fauna“ sa isključivo ženskim ansamblom ili „bODI_rEMIX/les_vARIATIONS_gOLDBERG, 1 čin“, nalaze se na repertoaru najznačajnijih svetskih kompanija igre. Mari Šuinar je nagrađena posebnim priznanjem Jovan Ćirilov, Beogradskog festivala igre za svoj veličanstveni komad „Hijeronimus Boš: Vrt ovozemaljskih uživanja”.
Labudov kolač
koreografija, scena, kompozicija: Hofesh Shechter
dizajn svetla: Hofesh Shechter, Mario Daszenies
dizajn kostima: Hofesh Shechter, Gudrun Schretzmeier
saradnik: Kim Kohlmann
trajanje: 25’
Mračni zloslutni mehurići nadvijaju se nad bajkom o „Labudovom jezeru”, priči koja se temelji na pretpostavci lepog, nevinog i čistog. U Šehterovoj verziji, ništa nije ni čisto, ni nevino. Nastala od strane onih koji nemaju dom, mesto i izbor – priča opisuje stremljenja, maštu i snove, koji su za naše oči mračna, patetična, ponekad smešna verzija stvari. Međutim, razvaline naših percepcija lepote isplivavaju ka površini, a javna domunđavanja i prihvatanja vrednosti kojima smo se hranili, bivaju otkrivena.
U razmaku od samo nekoliko godina, Hofeš Šehter, bivši igrač Kompanije Batševa, školovani perkusionista i kompozitor napravio je zapanjujuću karijeru. Njegov mračni, visceralni, živopisni univerzum pozitivno je ispunjen inovacijama i političkom relevantnošću. Najnovije celovečernje delo u njegovom opusu je „Grand Finale“. To je komad nominovan za Nagradu Olivije i Produkcija godine po oceni časopisa Tanz. Godine 2018., Šehter je nagrađen britanskim ordenom u oblasti igre, a BBC je 2019. godine emitovao njegov film „Klovnovi”, na veliko oduševljenje publike. Šehterova londonska trupa je dva puta gostovala na Beogradskom festivalu igre (“Politička majka” i “Sunce”).
Bez naslova za 7 igrača
koreografija, svetlo, scena, kostim: Cayetano Soto
muzika: Peter Gregson
scenografija, kostim: Cayetano Soto, Dario Suša
dramaturgija: Esther Dreesen-Schaback
saradnik: Mikiko Arai
trajanje: 25’
Delo Kajetana Sota za kompilaciju „Labudovih jezera“ pokazuje trenutak transformacije čoveka u životinju, od žene do labudice, čineći vidljivim efekat i magiju čarolije. Element povezanosti između živih bića je fenomen instinkta. Univerzalan je, nadkulturalan, svojstven svakom stvorenju - i ne može se prepisati. Zaštitni znak Kajetana Sota su neobične ideje i ekscentričan, ali posve nežan pogled na svet. Španski koreograf oseća privlačnost prema onima koji tragaju - ljudima i umetnicima koji se ne uklapaju u koncepte. Zato je i njegovo „Labudovo jezero“ uzbuđujuće. Originalna muzika mladog kompozitora Pitera Gregsona nosi sa sobom pretpostavku da će labudovi učiniti sve kako ne bi ostali u liniji…
Rođen u Španiji 1975. godine, Kajetano Soto je otpočeo svoje igračko obrazovanje u Pozorišnom institutu Barselone, i nastavio studije u haškom Kraljevskom konzervatorijumu. Sa diplomom klasičnog igrača, prvi angažman dobija u kompaniji IT Dansa u Barseloni, a zatim u Baletu Minhena, 1998. godine. Upravo za ovu kompaniju, kreirao je svoje prve koreografije. Ponesen uspehom, već 2005. godine se odlučuje za karijeru samostalnog koreografa. Od tada je sarađivao sa brojnim značajnim kompanijama širom sveta. Nominovan je za nagradu Zlatna maska u Rusiji (2011.), dok od 2015. godine radi kao stalni koreograf Baleta BC u Vankuveru.
Šara Nur
koreografija: Marco Goecke
muzika: Björk, Jesse Callaert
dizajn svetla: Udo Haberland
scena, kostimi,: Michaela Springer
trajanje: 25’
Ovo nije prvi put da se Marko Geke bavi temom „Labudovog jezera“: već je kreirao duet Crnog labuda i Valcer iz ovog baleta, na originalnu muziku. Još kao dete imao je snimak ove bajke, a poput mnogih baletskih učenika i igrača, upoznat je dobro sa muzikom ovog dela. Zajedno sa ansamblom muških igrača, odlučio je da istraži savremenost bajke “Labudovo jezero". Njegovi igrači se suprotstavljaju romantičnoj tradiciji koja je labuda predstavljala isključivo u ženskoj konotaciji. Geke se oslanja na starije mitove u kojima labud, kao što mnogi evropski jezici sugerišu (cigne, cigno, cisne, lebed...), predstavlja muško biće.
Nemac, Marko Geke je 1988. godine završio školovanje na minhenskoj Baletskoj akademiji, a 1995. diplomirao na Kraljevskom konzervatorijumu u Hagu. Bio je angažovan u Državnoj operi Berlina i u Hagen teatru. Od 2005. godine je bio stalni koreograf Štutgart baleta, od 2006-2011. godine je radio za Skapino balet, a od 2013. godine je koreograf saradnik Holandskog teatra igre. Njegov komad “Tanka koža” kreiran za NDT1, nominovan je za holandsku Nagradu Labud (2015). Jedan od njegovih najzapaženijih radova, celovečernja predstava “Nižinjski”, nastala je za Državni balet Hanovera (2016). Godine 2018, nominovan je za Benoa nagradu za komad “Govorimo mračne stvari” nastalom za NDT2.
pedagog trupe: Egon Madsen
štampa: Nicola Steller
organizacija turneja: ecotopia dance productions
