Pasionarija
ideja, umetničko vođenje: Marcos Morau
koreografija: Marcos Morau in collaboration with the dancers
saradnik koreografa: Lorena Nogal
repetitor: Estela Merlos
umetnički, dramaturški savetnik: Roberto Fratini, Celso Giménez
scena: Max Glaenzel
kostimi: Silvia Delagneau
zvuk: Juan Cristóbal Saavedra
video: Esterina Zarrillo
dizajn svetla, tehnički direktor: Bernat Jansà
tehnički saradnik, specijalni efekti: David Pascual
izvršna produkcija: Juan Manuel Gil Galindo y Cristina Goñi Adot
koprodukcija: Teatros del Canal (Madrid), Théâtre National de Chaillot (Paris), Les Théâtres de la Ville de Luxembourg, Sadler's Wells (London), Tanz im August/HAU Hebbel am Ufer (Berlin), Grec 2018 Festival de Barcelona/Institut de Cultura Ajuntament de Barcelona, Oriente Occidente Dance Festival (Rovereto), Mercat de les Flors (Barcelona)
u saradnji sa: El Graner Centre de Creació (Barcelona)
uz podršku: INAEM – Ministerio de Cultura y Deporte de España and ICEC –Departament de Cultura de la Generalitat de Catalunya
trajanje: 60’
premijera: Teatros del Canal, Madrid, 2018
igrači: Alba Barral, Àngela Boix, Jon López, Núria Navarra, Lorena Nogal, Shay Partush, Marina Rodríguez, Sau-Ching Wong
Ako kontrolišete decu, vi kontrolišete budućnost.
Pokoravanje, Mišel Uelbek
Zamislite mesto o kome svi govore. Mesto kakvo svi priželjkujemo. Svet koji bi bio rezultat naših ukupnih dugogodišnjih napora. Mogli bi nazvati to mesto, tu planetu, Pasionarija. Bića slična nama, savršeno dizajnirana da nas oponašaju, žive tamo. Ono što smatramo životom postalo je sintetički krajolik, a stanovnici su pretvoreni u tehnološke uređaje koji su izgubili svaku strast. Sadašnjost kakvu živimo tera nas da zamislimo budućnost u kojoj smo jednostavno amputirali osećanja. Budućnost u kojoj uopšte ne težimo međusobnim razlikama i razumevanju sopstvenog života. Pesnik Leopoldo Marija Panero je napisao: „ja uništavam sebe da bih znao da sam ja samo ja, a ne svi oni”. Mi razumemo da su bol i strast ono što nas razlikuje od robota ili statua, pa posmatrajući ta inertna tela, možemo da posmatramo sebe, pronađemo razlike i otkrijemo da li smo još uvek živi. “Pasionarija” dovodi u pitanje emocionalnu nepovezanost prema kojoj se krećemo. Nametnut odbljesak ideje o napretku. Veštački svet u koji smo nasilno bačeni, gde individualizam i moralna podlost pretvaraju savremenu planetu u planetu bespomoćnih odraslih ljudi.
Markos Moro je učio koreografiju na Pozorišnom institutu Barselone, Konzervatorijumu za igru u Valensiji i centru Movement Research u Njujorku, uz najviše ocene na diplomskom ispitu i Nagradu za izuzetnost Pozorišnog instituta. Njegove veštine nisu ograničene na igru, već obuhvataju i discipline kao što su fotografija i teatar, kao i master rad iz teorije drame. Trupu La Veronal koju čine umetnici iz oblasti igre, filma, fotografije i literature, pokrenuo je 2005. godine. Svrha raznolikosti umetničkog tima se otkriva kroz konstantnu potragu za novim mogućnostima izražavanja, koristeći kao oslonac snažni narativni jezik i nameru osvajanja nepreglednih umetničkih prostora. Moro je dobitnik Nacionalne nagrade za igru (2013) koju dodeljuje Ministarstvo kulture Španije i Nagrade Sebastija Gaš, koju dodeljuje Fondacija za umetnost i dizajn. Svojim kreacijama je uspeo da osvoji priznanja na brojnim nacionalnim i međunarodnim koreografskim takmičenjima, uključujući takmičenja u Hanoveru, Kopenhagenu, Madridu, na Kanarskim ostrvima… Kompanija La Veronal je danas prisutna na najznačajnijim svetskim festivalima i scenama, dok Markos Moro zajedno sa svojim timom, kreira i prenosi radove specifičnog stila, i u druge međunarodno priznate trupe širom sveta.
Zasigurno, teatar igre vas uvek može odvesti na putovanje; ponekad u srednji vek, ponekad u svemir. Barem tako čini Markos Moro u “Pasionariji”, njegovom novom komadu za moćan kolektiv koji vodi u Barseloni, a koji u najboljem svetlu Asimova i Tarkovskog predstavlja hipnotičku vežbu naučne fantastike. Veran svom uvek iznenađujućem, čistom i sterilnom vizuelnom stilu i svom frakcionisanom stilu igre, Moro ulazi u novi zaokret i menja svoja interesovanja. Njegovi komadi uvek prikazuju neku vrstu putujuće igre, vodeći publiku u sasvim posebna zemaljska mesta poput Islanda, Sijene, Rusije ili pećine Voronija. Međutim, on sada napušta Zemlju postavljajući pitanja o razlozima robotike i šaljući upozorenja o rastućoj dehumanizaciji našeg društva, koje nam, čini se, uskraćuje naše strasti.
© Dance Magazine
Upozorenje: Tokom predstave će se koristiti stroboskopsko svetlo.
