Malpaso kompanija igre

Neukrotivi valcer

koreografija: Aszure Barton
muzika: Alexandre Balanescu, Michael Nyman, Nils Frahm
dizajn kostima: Fritz Masten
dizajn svetla: Nicole Pearce
asistent koreografa: Jonathan Emanuell Alsberry

trajanje: 26’
premijera:

Na početku saradnje sa kubanskom trupom, Bartonova je želela da kreira “nešto super vedro i slavljeničko, sa šarenim kostimima”. Neposredno pre kreativne rezidencije, njen otac se razboleo. “Bila sam suočena sa mogućnošću gubitka“, objasnila je „ali kao profesionalac, stigla sam se u Havanu, osetila toplinu i zatekla okrepljujuću kreativnu atmosferu, ali i ljude koje sam zavolela… Bili smo kao porodica, deleći osećaj ravnopravnosti i ogromnog međusobnog poštovanja. Posao je tekao neprimetno.” Razvijajući koreografiju, Bartonova se pomirila sa činjenicom da su okolnosti komadu donele “izvesnu težinu”, pa je i originalni dizajn kostima, zamenila jednostavna crna odeća…

Azur Barton je rođena u Kanadi, gde se školovala u Nacionalnoj baletskoj školi. Koreografijom se bavi preko 25 godina, sarađujući sa slavnim umetnicima i kompanijama, poput Mihaila Barišnjikova, Teatra milanske Skale, Kompanije Elvina Ejlija, Engleskog nacionalnog baleta, Američkog baletskog teatra, Holandskog teatra igre, Nacionalnog baleta Kanade, Kompanije Marte Grem, Državnog baleta u Berlinu, Sidnejske kompanije igre, Hjuston baleta i Hubbard Street Dance kompanije iz Čikaga, između ostalih. Njeni radovi su izvođeni na bezbroj svetskih pozornica, uključujući parisku Palatu Garnije, peterburški Marijinski teatar, Kenedi centar u Vašingtonu, Veliki teatar Ališija Alonso u Havani i Linkoln centar u Njujorku. Osnivač je interdisciplinarnog umetničkog projekta Azur Barton i umetnici. Radila je koreografije za brodvejske produkcije, uključujući “Operu za tri groša” u režiji Skata Elijota, sa Sindi Loper u glavnoj ulozi, zatim filmove i instalacije, kao i planetarne projekte društvene odgovornosti i dobročinstva. Njene koreografije su i deo brojnih televizijskih emisija, uključujući seriju sa Elis Voters i Mihailom Barišnjikovim na Sundance kanalu. Dobitnica je brojnih nagrada i počasti, dok je kao pedagog redovna gošća univerziteta i umetničkih institucija širom sveta.

24 sata i pas

koreografija: Osnel Delgado, in collaboration with the dancers
muzika: Arturo O'Farrill, recorded by the Afro Latin Jazz Ensemble
dizajn kostima: Eric Grass
dizajn svetla: Crawford

trajanje: 35’
premijera:

Kreirajući u okvirima laganog, uličnog stila igre, sa udarcem koji prirodno vodi u kolut, čini se da Delgadova koreografija neizbežno sledi tok domina. Pokret je opušten i svojstven telu, deluje kao improvizacija. Igrači su prenosioci izražaja koji osluškuje prirodan ritam tela, dah, puls i otkucaje srca. Tehnika je, naravno, prisutna, ali čini se da su pravila i propisi potisnuti, kako bi dozvolili čisto kretanje i izraz.

Osnel Delgado je bio igrač trupe Danza Contemporanea de Cuba od 2003 do 2011. godine, a Kompaniju Malpaso je osnovao 2013. godine, gde ostaje na mestu koreografa i umetničkog direktora. Sarađivao je sa važnim koreografima poput Maca Eka, Rafaela Bonačele, Keneta Kvarnstorma, Icika Galilija, Samira Akike, Pedra Ruiza i Žorža Sespedesa. Delgado je kreirao radove za trupu Danza Contemporanea de Cuba, Rakatan i kubanski Ebony Dance. Diplomirao je 2003. godine u Nacionalnoj školi igre u Havani, gde danas radi kao pedagog. Dobitnik je najvažnijih kubanskih priznanja.

Tabula Rasa

koreografija, dizajn svetla: Ohad Naharin
muzika: Arvo Part
dizajn kostima: Eri Nakamura
asistenti koreografa: Matan David, Bret Easterling

trajanje: 30’
premijera: Pittsburgh Ballet Theatre, 1986./Malpaso Dance Company, 2018. in Havana.

“Tabula Rasa” je originalno kreirana za Baletski teatar Pitsburga, 1986. godine. Izraz na latinskom označava “neispisanu tablu” i odnosi se na stanje čoveka pri rođenju, pre nego što ga obeleže okolnosti i životna iskustva. U određenom smislu, Naharin je takođe “izbrisao tablu” kada je odlučio da ponovo rekonstruiše ovo delo za kubanski Malpaso, više od tri decenije nakon prve premijere. Govoreći za njujorški Džojs teatar, koreograf navodi da mu je vreme koje je prošlo podarilo “drugačiji komplet alata” u samoj interpretaciji dela, ali i novo razumevanje i iskustva kroz saradnju sa igračima. Muzika koju potpisuje Arvo Part, u prvom delu partiture nudi melodiju violine koja se melanholično gradi i bledi, zračeći opštim osećajem gubitka. Drugi deo je meditativan, sa igračima koji se kreću u formi transa, kroz teksturiranu melodičnu izmaglicu. Govoreći o koreografskom procesu dela, Naharin kaže da se „igrači moraju uveriti da je manje - bolje, i da moraju sami sebi da stvore meditativno iskustvo koje nema nikakve veze sa osećajem stajanja ispred publike”.

Ohad Naharin je stalni koreograf Kompanije Batševa i tvorac Gaga pokreta. Rođen je 1952. godine u Mizri, Izrael. Majka mu je koreograf, pedagog igre i instruktorka Feldenkraisove metode, a otac je bio glumac i psiholog. Uprkost nedostatku formalnog obrazovanja, Naharin se pridružio Kompaniji Batšheva 1974. godine. Tokom prve sezone, gostujući koreograf Marta Grem ga je pozvala da se pridruži njenoj trupi u Njujorku. Između 1975. i 1976. godine, pohađao je Školu američkog baleta, bio student Džulijard univerziteta i pratio časove Megi Blek i Dejvida Hauvarda. Zatim se tokom jedne sezone pridružio Bežarovom baletu XX veka u Briselu, da bi se vratio u Njujork 1979. godine i napravio svoj koreografski prvenac u studiju Kazuko Hirabajiši. Od 1980-1990. godine, postavljao je radove u Njujorku i inostranstvu, uključujući komade za Kompaniju Batševa, Kompaniju Kibuc i Holandski teatar igre. Istovremeno, radio je sa svojom prvom suprugom Mari Kadživarom i grupom igrača u Njujorku. Naharin i Kadživara su sarađivali sve do njene smrti 2001. godine. Godine 1990., postavljen je za umetničkog direktora Kompanije Batševa, i iste godine osnovao podmladak glavne trupe – Batševa ansambl. Od tada je kreirao preko 35 radova za obe kompanije. Nakon skoro tri decenije, 2018. godine napušta mesto umetničkog direktora Batševe, nastavljajući saradnju kao stalni koreograf. Pored svog scenskog delovanja, razvio je inovativni jezik pokreta Gaga zasnovan na istraživanju povećanja senzacije i mašte, kroz koji se stiče svest o formi, pronalaze novi obrasci kretanja i prevazilaze zacrtane granice. Gaga je svakodnevni trening za njegove igrače i globalno rasprostranjena tehnika među profesionalcima i amaterima u igri. Naharin se tokom detinjstva bavio muzikom, pa je kasnije svoj koreografski rad prožimao jedinstvenim muzičkim darom. Sarađivao je sa izraelskom rok grupom The Tractor's Revenge (“Kir”, 1990), kompozitoirima Avijem Balelijem (“Anafaza”, 1993), Ivrijem Liderom (“Z / na”, 1995) i Grišom Lihtenbergerom (“Poslednje delo”, 2015). Pod pseudonimom Maksim Varat komponovao je muziku za “MAKS” (2007), montirao i miksovao numere za filmove filmove “Mamootot” (2003), “Hora” (2009), “Sadeh21” (2011), “Rupa” (2013), “Poslednje delo” (2015), “Venecuela” (2017)… Naharinov rad je prikazan u nekoliko filmova. U dokumentarcu “Izvan fokusa” (2007), režiser Tomer Hejman snimio je proces restauracije komada ”Dekadens” za trupu Cedar Lake. Godine 2015, braća Hejman prikazuju film “Gospodin Gaga” o Naharinu. Građanin Izraela i SAD, Naharin danas živi u Izraelu sa igračicom i kostimografkinjom Eri Nakamurom i njihovom kćerkom Nogom.

Ubrzo nakon osnivanja 2012. godine, Malpaso je postala jedna od najtraženijih kubanskih trupa savremene igre, rastućeg međunarodnog ugleda. Naglašavajući kolektivni kreativni proces, kompanija je posvećena radu sa priznatim svetskim autorima, ali neguje i nove kubanske koreografske glasove. Uz podršku departmana za produkciju njujorškog Džojs teatra, Malpaso na svom repertoaru ima originalna dela brojnih uglednih koreografa iz SAD, uključujući Ronalda K. Brauna, Treja MekIntajra, Azur Barton, Sonje Tajeh koja je dobitnica Emi nagrade, i Robin Minek Vilijams. Kao deo posvećenosti kubanskim koreografima, Malpaso izvodi i dela svojih igrača, Beatriz Garsije i Abela Roha, koji su bili nominovani za prestižnu nagradu Benois de la Danse. Takođe, često gostuju sa komadima svog umetničkog direktora Osnela Delgada, uz živu pratnju Afro Latin Jazz ansambla i kubansko-američkog kompozitora i pijaniste Artura O´Farila, koji je laureat nagrade Gremi. Trupa je nedavno svom repertoaru dodala radove legendarnog Mersa Kaningama, slavnog švedskog koreografa Matsa Eka i svetski poznatog izraelskog autora Ohada Naharina. Naharin je 2018. godine putovao na Kubu, kako bi radio sa igračima trupe, rekonstruišući za njih svoje poznato delo “Tabula Raza”.

.. delić trenutka, onaj u kome se može uhvatiti umetničko svitanje... Igrači trupe Malpaso su izuzetni.
© LA Times