Lanac duše
koreografija: Sharon Eyal
saradnik: Gai Behar
muzika: Ori Lichtik
dizajn kostima: Rebecca Hytting
dizajn scene i svetla: Alon Cohen
saradnici koreografa: Rebecca Hytting, Tom Weinberger
direktor proba: Andrea Svobodova
trajanje: 55’
premijera: Staatstheater Mainz, 2017
igrači: Cristel de Frankrijker, Madeline Harms, Daria Hlinkina, Bojana Mitrović, Nora Monsecour, Amber Pansters, Maasa Sakano, Marija Slavec, Zachary Chant, Finn Lakeberg, Cornelius Mickel, Matti Tauru, Louis Thuriot, John Wannehag, Alberto Terrible, Frederico Longo
direktor trupe: Honne Dohrmann
menadžer produkcije: Lisa Besser
saradnik direktora: Hannah Meyer-Scharenberg
koordinacija turneje: Maria Eckert
postavka scene i zvuka: Luka Curk
postavka svetla: Dominik Hager
menadžer scene: Matthew Tusa
fotografije: Andreas Etter
A production of Staattheater Mainz.
Supported by the Nationales Performance Netz / International Guest Performance Fund for Dance, funded by the Federal Government Commissioner for Culture and the Media.
Velika usamljenost koju krijemo u sebi u sukobu je sa ljubavlju prema životu, tom ogromnom strašću koja nije uvek prisutna u našim osećanjima. Nužno je prihvatiti sopstvenu usamljenost. Svako živi i završava svoj život sam. U telima su skrivene emocije. Verujem, nije ni potrebno izgovoriti, da se emocije prevashodno i istinski prikazuju kroz telo i mišiće. „Lanac duše“ je komad o želji. Vidite bol, znoj, način na koji unutrašnje biće pokušava da pronađe put ka spolja. Ta moć je sve veća, dok se tela lagano umaraju. Sve što je u vezi sa ljudima, prikazano je ovde. Način na koji vas posmatraju, kako vi posmatrate njih, kako se oni međusobno gledaju. Ponekad je nemoguće uhvatiti emociju očima, ali ste svesni njenog prisustva i osećate je pod kožom. U osnovi je uvek priča o ljubavi, ljubavi prema drugima, prema sebi, prema prostoru koji vas okružuje, prema svemu. Ljubav je kao jedan niz. Ne planiram scene unapred, već intuitivno, poput životinje osećam šta je u kom trenutku ispravno.
Sharon Eyal
Iako Šaron Ejal kaže da je “Lanac duše” komad o ljubavi i čežnji, ne treba očekivati previše romantike. Umesto toga, pokreti su životinjski i sirovi, a uzavrela grupa se kreće u vrhunskoj disciplini i ritmičkom jedinstvu. Što duže traje sklad, sve više vremena moramo da uložimo u traženje razlika među igračima, te njihovih stvarnih namera. Iz istih stvari se vidi koliko smo različiti. Dakle, ovde, u kontrastu između grupe i pojedinca, Ejalova pokazuje svoju ljubav prema apsolutnoj jedinstvenosti svakog pojedinca.
Petnaest igrača se kreću kao jedan. Pojedinci se povremeno odvoje od roja, ali se potom iznova spajaju kako bi postali deo onoga što izgleda kao jedan veliki organizam. Lanac ljudi, stilova, likova i emocija. Ljutnja, strast, čežnja, averzija... Unutrašnja borba svakog pojedinca inicira niz pokreta koji dalje pokreću grupu. Poslednjih godina izraelska koreografkinja Šaron Ejal osvaja evropsku scenu svojim intenzivnim stilom.
Igračica i koreografkinja Šaron Ejal je rođena u Jerusalimu. Igrala je sa Kompanijom Batševa od 1990- 2008. godine, i počela da stvara komade u okviru projekta “Batševini igrači kreiraju”. Radila je kao saradnik umetničkog direktora ove trupe (2003-2004) i kao stalni koreograf kompanije (2005-2012). Tokom 2009. godine, počela je da kreira za trupe širom sveta: “Killer Pig” (2009) i “Corps de Walk” (2011) za Carte Blanche iz Norveške; “Too Beaucoup” (2011) za Hubbard Street Dance iz Čikaga i “Plafona” (2012) za Kompaniju igre iz Oldenburga. Trupu L-E-V osniva 2013. godine, zajedno sa svojim dugogodišnjim saradnikom Gajom Beharom. Sledi uspeh njihovog komada “Crno bez naslova” za Kompaniju igre Opere Geteborga. Šaron Ejal je dobitnica mnogih nagrada, uključujući i Nagradu Ministarstva kulture Izraela (2004) za mlade stvaraoce, Landau nagradu za scenske umetnosti (2009) i titulu Izabranog umetnika Fondacije za kulturnu izuzetnost Izraela (2008). Takođe, godine 2017., uručena joj je Nagrada Jovan Ćirilov, Beogradskog festivala igre.
tanzmainz je kompanija savremene igre pri Državnom teatru u Majncu. Od 2014. godine, ovaj ansambl koji čine 22 izvrsna igrača i produkcijski tim, predvodi Hone Dorman. Originalne radove za tanzmainz potpisuju Gaj Vajcman i Roni Haver, Šaron Ejal i Gaj Behar, Gaj Nader i Marija Kampos, Koen Avgustinen i Rosalba Tores Guero, Danijel Desnoje, Hoze Navas, Roj Asaf, Viktor Kihada…
Nakon 55 minuta je kraj, ali komad još nije završen. On ostaje poput eha na sceni i u mislima publike. Njihova reakcija: krik zadovoljstva i stajaće ovacije.
© tanznetz.de
Uzvišeno zastrašujuće!
© Die deutsche Bühne online
