Fordlandija
igrači: Lucía Lacarra and Matthew Golding
koncepcija, režija, film: Matthew Golding
koreografija: Anna Hop, Yuri Possokhov, Juanjo Arqués, Christopher Wheeldon
kamera: Altin Kaftira
ekranizacija: Mario Simon, Max Schweder
trajanje: 70’
premijera: Dortmund Theater, 2020.
produkcija: Lucía Lacarra, Goldenlac Producciones y Espectáculos
U vremenu koje je veoma teško za umetničku igru, mi želimo da sanjamo o boljim danima. Želimo da vidimo svetlo na kraju tunela i nadamo se da je udaljenost koju treba preći privremena, a ljubav koju osećamo trajna...
Tišina
koreografija: Anna Hop
muzika: F. Chopin
Blizu
koreografija: Anna Hop
muzika: F. Chopin
Ana Hop je diplomirala u Nacionalnoj baletskoj školi u Varšavi, 2009. godine. Master studije žurnalistike i komunikacija je završila 2014. godine na Univerzitetu u Varšavi. Od 2009. godine je igračica Poljskog nacionalnog baleta. Njen koreografski prvenac je nastao za Koreografsko takmičenje u okviru radionice Nacionalnog baleta u Varšavi. Od tada je postavila brojne radove za ovu trupu.
Mećava
koreografija: Yuri Possokhov
muzika: G. Sviridov
Juri Posokov je bio učenik moskovske Baletske akademije. Nakon diplomiranja se pridružio Baletu Boljšoj teatra. Tokom deset godina angažmana, njegov pedagog je bio Juri Grigorovič. Kao prvak baleta, bio je partner Nataliji Besmertnovoj, Ljudmili Semenjakoj, Nadeždi Pavlovoj i Galini Stepanenko. Paralelno sa karijerom igrača, studirao je koreografiju i baletsku pedagogiju na Državnoj školi pozorišnih umetnosti. Osim učešća na brojnim turnejama Boljšoj baleta, često je bio gost na prestižnim scenama Evrope, Azije i Latinske Amerike. Takođe, nastupao je širom sveta sa čuvenom Ninom Ananijašvili. Tokom 1992. godine, postaje prvak danskog Kraljevskog baleta. Na sceni Kraljevske opere u Kopenhagenu, izvodio je dela Džona Nojmajera, Žorža Balanšina i Džona Kranka. Već naredne godine, na poziv San Francisko baleta, odlazi da gostuje u predstavi koja je otvarala sezonu, a zatim ostaje u angažmanu prvaka ove izvrsne trupe punih dvanaest sezona. U tom periodu, počinje intenzivno da se bavi koreografijom. Danas neke od najčuvenijih baletskih kompanija kao što su Američki baletski teatar, Džofri balet, danski Kraljevski balet, Boljšoj balet ili Balet San Franciska, izvode njegova dela.
Fordlandija
koreografija: Juanjo Arques
muzika: J. Johannsson
Gomila prašine
koreografija: Juanjo Arques
muzika: J. Johannsson
Pre odlaska u Holandiju, Huanho Arkes je imao angažman u Baletu Viktora Uljatea i u Engleskom nacionalnom baletu. Tokom 2004. godine, pridružuje se Holandskom kraljevskom baletu, gde će nakon tri sezone postati solista. Izvodio je dela čuvenih koreografa, poput Vilijama Forsajta, Kristofera Vildona, Alekseja Ratmanskog, Davida Dovsona i Hansa van Manena. Svoju igračku karijeru prekida 2012. godine, kako bi se posvetio koreografiji. Najviše radova je kreirao za Holandski nacionalni balet i njihovu Mladu trupu, ali je ostvario i značajne naslove za Kraljevski balet Birmingema, Moskovski baletski teatar, Nacionalnu kompaniju igre iz Madrida, Mladi balet Dortmunda, trupu Karlosa Akoste – Acosta Danza, Njujorški koreografski institut… Takođe potpisuje koreografije u dramskom teatru, filmskoj i modnoj industriji, scenskim umetnostima…
Posle kiše
koreografija: Christopher Wheeldon
muzika: A. Part
Kristofer Vildon je britanski koreograf savremene i neoklasične igre, međunarodne reputacije, rođen 1973. godine. Laureat zlatne medalje na takmičenju u Lozani, Vildon je počeo da igra u trupi Njujork siti baleta 1993. godine. Koreografijom se bavi od 1997. godine, nastavljajući svoju igračku karijeru. Godine 2001, postaje stalni koreograf i prvi rezidentni umetnik Njujork siti baleta. Ubrzo stiče reputaciju talentovanog autora, pa nekoliko eminentnih trupa, kao što su San Francisko balet, Boljšoj balet, Nacionalni balet Kanade i Kraljevski balet u Londonu, od njega naručuju radove. Do sada je potpisao više od 50 naslova, uključujući i nekoliko mjuzikala među kojima se izdvaja “Amerikanac u Parizu”.
Rođena u baskijskom gradu Zumaja, Lusija Lakara je obožavala igru od malih nogu, ali je počela da vežba tek kada joj je bilo 10 godina, odnosno kada se otvorio prvi baletski studio u njenom gradu. Nakon letnjeg kursa kod Rozele Hajtauer, nastavlja školovanje u San Sebastijanu, a zatim odlazi u Školu Viktora Uljatea u Madridu. Ubrzo postaje član Baleta Viktora Uljatea, gde sa samo 15 godina uspešno debituje u Balanšinovom “Allegro Brillante”, nastupajući kasnije i u drugim apstraktnim komadima. Nakon četiri sezone provedene u ovoj trupi, odlazi u Balet Marseja kod Rolana Petija, kao prvakinja baleta. Tokom 1997. godine, dobija angažman u San Francisko baletu, gde je izvodila raznovrtsan klasični i savremeni repertoar. Prvakinja Državnog baleta u Minhenu postaje 2002. godine. Iste godine, dobija Nagradu Nižinski, dok već naredne godine postaje laureatkinja nagrade Benoa za umetničku igru, i to za ulogu Tatjane u Krankovom “Onjeginu”. Na Gala koncertu svetskih baletskih zvezda u Sankt Peterburgu, 2011. godine je imenovana za Igračicu decenije.
.
Metju Golding je rođen u kanadskoj provinciji Saskačeven, gde je počeo da uči balet kada mu je bilo 8 godina. Profesionalno obrazovanje započinje sa 14 godina, u Kraljevskoj baletskoj školi u Vinipegu, odakle odlazi u Kirov akademiju u Vašingtonu, gde je bio stipendista pune dve godine. Sa 16 godina, osvaja zlato na Takmičenju u Lozani, što mu je dalo priliku da školovanje nastavi u Kraljevskoj baletskoj školi u Londonu, gde će i diplomirati sa počastima. Golding je takođe laureat nagrade sa takmičenja Youth America Grand Prix u Njujorku, 2002. godine. Podmladku kompanije Američkog baletskog teatra priključio se 2003. godine, a glavnoj trupi godinu dana kasnije. U londonski Kraljevski balet odlazi 2014. godine, i odmah dobija zvanje prvaka. Ovu kompaniju napušta 2017. godine. Od tada je stalni gost Hong Kong baleta.
