Kupite ulaznice

Kan

Kompanija Ervea Kubija

Pozorište Atelje 212

Šta dan duguje noći

koreografija: Herve Koubi
muzika: Maxime Bodson , Hamza El Din par Kronos Quartet, Jean-Sébastien Bach, musique Soufi
dizajn svetla: Lionel Buzonie
kostim: Guillaume Gabriel
saradnici koreografa: Fayçal Hamlat and Guillaume Gabriel


trajanje: 60’
premijera: Pavillon Noir/Ballet Preljocaj, Aix en Provence, 2018


koprodukcija: Ballet of the National Opera of Rhin - National Choreographic Center / National Choreographic Center of Creteil et du Val de Marne - Company Kafig / Palace of the Congress de Loudéac / Cultural Center of Vitré / Ballet Preljocal - National Choreographic Center of Aix en Provence / Ballet Biarritz - Thierry Malandain - National Choreographic Center.


... U kreiranju ovog dela, pokušao sam da se oslonim na istorijski element. Želeo sam da pronađem okvire koji će inspirisati formu, gest, a zatim i koreografske fraze za koje pretpostavljamo da su preteča čipke sa Istoka, kao deo tradicije vezenja. Alžir nije Orijent, ali je ipak zemlja velike umetničke i književne struje koju nazivamo orijentalizmom. Poput devetnaestovekovnog Orijentaliste koji je stigao u Alžir da ostvari svoje snove, ja polazim u susret snovima dečaka rođenog u Francuskoj koji je nedavno otkrio svoje poreklo, odnosno alžirsko poreklo svojih roditelja. “Šta dan duguje noći”, roman Jasmine Kadre opisuje trenutak i mesto na kome su moji roditelji, kako umeju da kažu, ostavili sve… Ponirući u preispitivanje današnjeg dana, sa ciljem da mu darujemo formu, u potrazi smo za istinom ili jednom od mogućih istina. Čipka je po definiciji prolazak kroz „dan“, dan u tkanini, dan u materijalu... Dan u mom životu, i mogu da kažem, a da ne deluje preterano ambiciozno ili pretenciozno, dan u samoj istoriji. Ona predstavlja idealan „izgovor“, divnu transpoziciju svih naših ljudskih i umetničkih puteva. Bezbroj niti koje se mešaju i prepliću, mogu biti veze koje nas spajaju kroz istoriju i geografiju mediteranskog zaliva. Zato, slavimo čipku u svoj njenoj prefinjenosti, njenoj lepoti dok se vezuje za sećanja... Ovo delo se nalazi na raskrsnici dve preokupacije: moje sklonosti ka stvaranju i kompoziciji pokreta, kao i dubokoj potrebi da se približim svom poreklu, svojoj zemlji, Alžiru. Veze koje treba pronaći, druge koje treba obnoviti, i one koje tek treba izgraditi.

Herve Koubi


Poreklom iz Alžira, doktor farmacije Erve Kubi odlučio je da usmeri svoju pažnju na karijeru koreografa, i tako započeo studije na Univerzitetu Eks-Marseja. Školovanje nastavlja u Međunarodnom centru za igru sa Rozele Hajtauer u Kanu, a kasnije u Operi u Marseju. Godine 1999, pridružuje se Nacionalnom koreografskom centru Nanta, a kasnije počinje saradnju sa Nacionalnim koreografskim centrom u Kanu i briselskom trupom Thor. Kubi je svoj prvi komad “Golem” napravio 2000. godine. Od tada su usledili brojni uspešni projekti i naslovi. Izuzetne rezultate ostvario je sa igračima iz Alžira i Burkine Faso, koji sa njim rade od 2010. godine. Danas je Erve Kubi stalni gost profesionalnih škola umetničke igre širom Francuske, ali i u inostranstvu. Od 2014. godine je na poziciji saradnika koreografa u Višoj nacionalnoj školi igre u Kanu i Višoj nacionalnoj školi igre u Marseju. Od 2015. godine je asistent koreografa na Konzervatorijumu za umetničku igru u gradiću Briv La Gajar. Francuski Orden reda Viteza umetnosti, Kubiju je 2015. godine uručila Brižit Lefevr.


Ako gospodin Kubi može da napravi svetove toliko primamljive kao ovaj koji je stvorio ovde, onda je on značajan dodatak svetu igre.
© The New York Times

Pokret nije samo uzbudljiv, već i lep. Muškarci izgledaju kao figure u gravurama Vilijama Blejka, kao pali anđeli ili Ikar nakon što se krilima previše približio Suncu.
© The New Yorker