Eastman

Antverp, Belgija

 

Fractus V

 

koreografija: Sidi Larbi Cherkaoui
muzička kompozicija: Shogo Yoshii, Woojae Park, Sidi Larbi Cherkaoui, Johnny Lloyd, Soumik Datta
asistent koregrafa:: Jason Kittelberger
rad na glasu: Christine Leboutte, Steve Dugardin
dramaturgija: Antonio Cuenca Ruiz
dizajn scene: Herman Sorgeloos, Sidi Larbi Cherkaoui
postavka scene: Patrick ‘Sharp’ Vanderhaegen, Martin Baarda
svetlo: Krispijn Schuyesmans
zvuk: Jef Verbeeck
tehničar: Mathias Batsleer, Janneke Hertoghs
dizajn kostima: Sumire Hayakawa
garderober: Elisabeth Kinn Svensson
tehnički direktor: Patrick ‘Sharp’ Vanderhaegen
produkcija, menadžer turneje: Arnout André de la Porte, Lars Boot
trajanje: 75’
premijera: deSingel, Antwerp, 2015
igrači:Sidi Larbi Cherkaoui, Dimitri Jourde, Johnny Lloyd, Fabian Thomé Duten, Patrick Williams Seebacher (TwoFace)
živa muzika: Shogo Yoshii, Woojae Park, Kaspy N’dia, Soumik Datta
produkcija: Eastman (Antwerp)
koprodukcija: deSingel (Antwerp), Dance Festival Steps (Zürich), Sadler’s Wells (London), PINA40 Wuppertal, Baerum Kulturhus (Oslo), Tanzhaus Nrw (Düsseldorf), Schauspiel Köln, National Arts Center (Ottawa), Wexner Center for the Arts / Ohio State University, Ludwigsburger Schlossfestspiele, La Villette (Paris), Les Théâtres de la Ville de Luxembourg
uz podršku: Vlaamse Overheid, Fondation BNP Paribas
zahvalnost: Circuit-Est centre chorégraphique (Montreal), Espace Marie Chouinard (Montreal), Royal Ballet Flanders (Antwerp), Mercat de les Flors (Barcelona), Kazutomi ‘Tsuki’ Kozuki, Elias Lazaridis, Karthika Naïr, Guy Cools, office Eastman, technical team deSingel, ASICS l Onitsuka Tiger (Japan)

 

 

Za 40-godišnjicu rada Teatra igre Pine Bauš iz Vupertala (2014), predstavio sam kratak komad. “Fractus” je bio trio u kojem sam želeo da raspravljam o naprslini između pojedinca i društva. Delo je inspirisano tekstovima jevrejsko-američkog lingviste i političkog filozofa Noama Čomskog. Prevodeći​ ideje Čomskog za sebe, shvatio sam da je “proučavanje svih dostupnih informacija, jedini način da se pojedinac zaštiti od političke i društvene propagande. Svakodnevno smo bombardovani vestima koje utiču na naše razmišljanje. Postoji intenzivna vežba da informacije filtriramo i da se odupremo da u rečeno da verujemo”. Tražeći primarne pokrete na ivici tribalnog i folklora, ovaj performans je stvorio želju za daljim istraživanjem i otvorio pitanja informacija i manipulacija; propagande u odnosu na činjenični pristup. Uzimam za polaznu tačku “slobodu izražavanja”. Određeni tabui su u današnje vreme slomljeni, a određene istine su nesporne, ali nam i dalje nedostaje kapacitet da ih varimo ili stavimo u pravi kontekst. Zbog toga smo često gurnuti u mentalitet “mi protiv njih”. Imamo informacije, ali ne znamo da ih koristimo. Pitanja koja sebi postavljam: “Da li se određene slobode ipak moraju uokviriti? Koliko neutralno može biti mišljenje? Koliko se identifikujemo sa uzrocima nepravde u društvu? Gde počinje ili se završava lična odgovornost?” Osnovna teza Čomskog o “slobodi govora” protiv političkih pokušaja kontrole i manipulacije medijima, slaže se sa mojom umetničkom potrebom da stvorim prostor koji stalno i iznova otkriva svoj identitet. Taj neophodan proces obnove se ne ponavlja postepeno. To se dešava kroz radikalne frakture, sa ciljem da se oslobodi prošlosti. Evolucija je kombinovani rezultat nebrojene serije malih i velikih revolucija. Svaki dan je obred prolaska, tačka bez povratka…Devet ljudi različitih nacionalnosti i porekla na sceni, vode do intenzivne, dramatične i tečne celine. “Fractus V” označava prirodne naprsline, neophodne za rast i jačanje.

Sidi Larbi Cherkaoui

 

 

Koreografski debi Sidi Larbi Šerkauija bio je 1999. godine sa savremenim mjuziklom Endrjua Vejla, “Anonimno društvo”. Od tada je stvorio preko 50 koreografskih radova i dobio niz priznanja, uključujući dve nagrade Olivije, tri Balett Tanz nagrade za najboljeg koreografa (2008, 2011, 2017) i nagradu Kairos (2009) za umetničku viziju i interkulturalni dijalog. Njegovi prvi komadi kreirani su za Les Ballets C de la B – “Rien de Rien” (2000), “Foi” (2003) i “Tempus Fugit” (2004). Uporedo je preuzimao i paralelne projekte, koji su jačali njegovu umetničku viziju; “d’avant” (2002) sa Damjenom Žaleom za trupu Saša Valc i gosti i “zero degrees” (2005) sa Akramom Kanom. Radio je sa velikim brojem baletskih kompanija, pozorišnih i operskih kuća. Od 2004 do 2009. godine, sa sedištem u Antverpu, bio je stalni umetnik Toneelhuis-a i kreirao komade “Mit” (2007) i “Poreklo” (2008). Sledi premijera komada “Sutra” (2008) za Sadlers Vels, prva narudžbina iz SAD, komad “Orbo Novo” za Cedar Lake, a zatim serija dueta od kojih su “Faun” i “Dunas” nastali sa flamenko igračicom Marijom Pažes (2009). Nakon toha je pokrenuo svoj Eastman sa sedištem u antverpskom deSingel-u. U proleće 2010. godine ponovo je radio sa koreografom Damjenom Žaleom i Antonijem Gormlijem kako bi napravio “Babel” sa kojim osvaja Nagradu Olivije. Iste godine stvara duete “Uzde”, “Igra” i “Veza”. Godine 2011, potpisuje komade “TeZukA” i “Lavirint” (Holandski nacionalni balet). Godine 2012, komad “Puz/zle” mu donosi drugu po redu Nagradu Olivije. Iste godine potpisuje koreografiju za film “Ana Karenjina”, Džoa Rajta. Godine 2013, nastaju “4D” i “生 长 genesis” (Eastman), “Bolero” (sa Damjenom Žaleom i Marinom Abramović za Balet pariske Opere) i komad “milonga” (Sadlers Vels). Godine 2014, kreira “Noetic” za Kompaniju igre geteborške Opere, komad “Milost” za Nataliju Osipovu i Ivana Vasiljeva, i režira svoju prvu operu “Shell Shock” za La Monnaie, na muziku Nikolasa Lensa, po tekstu Nika Kejva. Godine 2015. potpisuje trio “Usidri me” za L.A. Dance Project, kao i novu verziju baleta “Žar ptica” za Balet Štutgarta. Iste godine nastao je “Fractus V” za Eastman, predstava u kojoj i sam igra. Godine 2015, Šerkauji postaje umetnički direktor Kraljevskog flamanskog baleta, gde potpisuje radove “Jesen” (2015), “Izložba” (2016) i “Rekvijem” (2017). Kombinujući ovu funkciju sa zvanjem umetničkog direktora Eastman-a, on nastavlja da pravi nove komade, poput tria “Qutb” (2016) po narudžbini Natalije Osipove, opere “Galantna Indija” (2016) za Nemačku državnu operu, “Satiagraha” (2017) za Teatar Bazel, “Ikona” (2016) za Kompaniju igre geteborške Opere i “Mozaik” (2017) za Kompaniju Marte Grem. Šerkauji je takođe saradnik londonskog Sadlers Velsa.

 

 

Osnovan 2010. godine Eastman je zamišljen da proizvede i promoviše opus svog umetničkog direktora i koreografa Sidija Larbija Šerkaujia. Rad ovog autora pruža publici širok spektar projekata i saradnji; od savremene igre, pozorišta, baleta, opere, mjuzikla, do različitih oblika performansa. Njegovo nehijerarhijsko razmišljanje o pokretu, jeziku tela i kulturi, jeste osnova njegovog umetničkog pristupa. Delujući u Šerkaujievom rodnom Antverpenu, Eastman predstavlja polaznu tačku njegovih kreacija. Eastman je stalna trupa deSingel-a u Antverpenu.