Kompanija Akaša Odedre

London, Velika Britanija

 

Uzdizanje

 

Uspehom ovenčana prva produkcija Kompanije Akaša Odedre, prikazuje četiri komada kreirana za Akaša Odedru kao solo igrača, i istražuje različite procese i estetiku koristeći njegove tradicionalne korene – Katak i Barata Natijam, tehnike koje daju posebnu aromu savremenoj igri. Solo komade potpisuju koreografi Rasel Malifant, Sidi Larbi Šerkauji, Akram Kan i sam Odedra.

 

Nritta

 

koreografija: Aakash Odedra
muzika: Shubha Mudgal, Aneesh Pradhan

 

trajanje: 10’
premijera: Patrick Centre, Birmingham, 2011

 

“Nritta” je koreografsko istraživanje u svom najjednostavnijem obliku, sa željom da se autor odrekne obimnog dizajna svetla i kostima, i vrati se suštini, čistoj energiji i svom prvobitnom obliku igre: Kataku. Komad istražuje ritmičke i matematičke kompozicije kroz virtuoznost, jednostavnost i energiju. “Nritta” (čista igra) je podeljena na dva elementa: muški i ženski. Sirova snaga dolazi od boginje igre Šive, i u energičnom pokretu je pomešana sa mekanim, kružnim i zavodljivim koracima Šivine druge polovine – Parvati / Prakriti. Dinamična igra simbolizuje kosmičke cikluse stvaranja i razaranja, kao i dnevni ritam rođenja i smrti. “Nritta” prikazuje spajanje ili okupljanje kako muškarca tako i žena, ljudi koji stvaraju formu savršene ravnoteže koja se zove ardanaresvara. Komad otkriva vreme, prostor, ritam i način na koji nečija potencijalna energija utiče na odnose. Šesnaestinski takt se koristi kao metafora za odlazak i ujedinjenje igrača sa svojom ritmičkom odrednicom, tako što slavi i ističe nastup svakog prvog udarca. To je takođe retka prilika u kojoj se istražuje mir, kao meditativna pojava Šive, odnosno tačke bez misli, kada um, telo i duša dolaze u poravnanje, a vreme se zamrzne ulazeći u duhovnu ravan blaženstva. Igrač se beskonačno kreće po krugovima ekstaze, u večitoj potrazi za voljenom osobom.

 

U senci čoveka

 

koreografija: Akram Khan
muzika: Jocelyn Pook
dizajn svetla: Michael Hulls

 

trajanje: 10’
premijera: Patrick Centre, Birmingham, 2011

 

Za Akrama Kana, pravac kreiranja ovog dela nije bio u običnom kreiranju, već istraživanju konstantne fascinacije ”životinjama” koje ljudi nose u sebi. Osećajući jaku vezu sa animalnim motivom ukorenjenim u tradiciji indijskog plesa, on je odstupio od ideja na koje se obično poziva u sagledavanju telesnog: kao ljudska bića, mi se neprestano usavršavamo kroz generacije. Da li vremenom postajemo bolji ljudi ili se vraćamo animalnom obrazcu?“ Za majstore Kataka, životinje su često bile izvor inspiracije, pa se repertoar temeljio na kvalitetu, pokretu i ritmu životinja. Na ovom putovanju sa Odedrom, Kan je bio vođen idejom da otkrije da li životinja živi u senci igračevog tela.

 

Akram Kan danas je jedan od najslavnijih umetnika savremene igre, čija je reputacija rasla na uspehu maštovitih, pristupačnih i relevantnih produkcija. Kao instinktivan i prirodan saradnik, Kan je oduvek bio magnet svetskim umetnicima iz drugih kultura i disciplina kao što su Nacionalni balet Kine, glumica Žulijet Binoš, balerina Silvi Gilem, koreografi i igrači Sidi Larbi Šerkauji i Izrael Galven, pevačica Kajli Minog, vizuelni umetnici Aniš Kapor, Entoni Gormli i Tim Jip, pisac Hanif Kurejši i kompozitori Stiv Rajh, Nitin Soni, Džoselin Puk i Ben Frost. Kanov rad je prepoznatljiv kao duboko pokretački, u kome je sadržano njegovo intimno, epsko i inteligentno dizajnirano pripovedanje, kreirano bez napora. Jedna od važnih stanica u karijeri ovog umetnika, bilo je stvaranje dela ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine, koji je zavredeo jednoglasne pohvale.

 

Rez

 

koreografija: Russell Maliphant
muzika: Andy Cowton
dizajn svetla: Michael Hulls

 

trajanje: 10’
premijera: Patrick Centre, Birmingham, 2011

 

Rasel Malifant je stvorio komad koristeći elemente i dinamiku sa kojom je Odedra bio upoznat kroz svoje tradicionalno iskustvo, tehnike Kataka i Barat Natijama. I to u obliku koji se otkriva na mestu gde snopovi svetla seku i ističu pokret, stvarajući sadržaj koji izražava sopstvenu logiku toka i forme.

 

Rasel Malifant je kreirao svoj prvi solo 1992. godine, a 1996. formirao svoju trupu. Tokom proteklih 20 godina blisko je sarađivao sa dizajnerom svetla Majklom Halsom, a pored koreografskih radova za svoju kompaniju, kreirao i naslove za renomirane kompanije i umetnike, uključujući: Silvi Gijem, Roberta Lepaža, Engleski nacionalni balet, Balet Boyz, Minhenski balet i Balet lionske Opere.

 

Sazvežđe

 

koreografija: Sidi Larbi Cherkaoui
muzika: Olga Wojciechowska
dizajn svetla: Willy Cessa

 

trajanje: 15’
premijera: Patrick Centre, Birmingham, 2011

 

Munja i grmljavina. Svetlo i zvuk. Iluzija udaljenosti i blizine prenesena na nebo koje naizgled predstavlja konstantu. Šerkauji je fasciniran različitim slikama koje ovi elementi prenose, dok je njihov izvor često isti. On nastoji da osvetli različite obrasce zvuka i različite izvore svetlosti koji nastaju zajedno stvarajući konstelaciju, sistem u kojem su stvari stalno suspendovane i međusobno se pokreću gravitacionim poljima i sukobljenim snagama; protokom svetlosti i zvuka koji dolaze iz tame i njihovog povratka u to stanje.

 

Koreografski prvenac Sidija Larbija Šerkaujia bio je 1999. godine sa savremenim mjuziklom “Anonimno društvo” Endriju Vejla. Od tada je napravio preko 50 celovečernjih koreografskih komada i dobio brojna priznanja, uključujući dve nagrade Olivije, dve nagrade Balet Tanz za najboljeg koreografa i nagradu Kairos za svoju umetničku viziju i potragu za interkulturalnim dijalogom. Šerkauji je osnovao East-Man u Belgiji, umetnički je saradnik londonskog Sadlers Velsa i umetnički direktor Flamanskog kraljevskog baleta.

 

Akaš Odedra je nagrađivani britanski savremeni igrač. U Britaniji je učio Katak sa Nilimom Devi i Barat Natjam sa Čitralekom Bolar, a kasnije u Indiji sa Ašom Joglekar i Čajom Kantaveh. Kompanija Akaša Odedre osnovana je 2011. godine, a već na svom prvom projektu Odedra je sarađivao sa poznatim koreografima Sidijem Larbijem Šerkauijem, Raselom Malifantom, kao i sa svojim mentorom Akramom Kanom, prateći način na koji oni razvijaju svoj rukopis, kroz postavku solo deonica kreiranih posebno za njega. Završetak ovog procesa predstavljen je kroz celovečernji komad “Uzdizanje”, koji gostuje širom sveta. Danas se Odedrini radovi nižu u rasponu od velikih klasičnih večeri do savremenih komada i opere, poput produkcije “Mali božiji vojnik” za Pozorište u Frajburgu (2013). Takođe, za njujorški Apolo teatar potpisuje komad “Ustani na dobru nogu” (2013), veče o životu i radu Džejmsa Brouna, a njegov komad “Ekstaza” dobio je odlične kritike u SAD, i prestižnu Besi nagradu. Odedra je dobitnik brojnih priznanja i stipendija, među kojima su nagrada magazina Danza & Danza za najbolju novu interpretaciju u Italiji (2013), Nagrada Dora Mavor u Torontu za najboljeg igrača, Nagrada festivala Zagreb Dance Week za najbolju predstavu. Sarađivao je sa Aditi Mangaldas (“Odjeci”, 2015) vraćajući se klasičnom kataku, kao i sa Sabrinom Mahfuz na pozorišnom komadu “Ja maštam”(2015). Potpisao je koreografiju za operu Ravija Šankara u produkciji londonske Kraljevske Opere (2017), kao i za pozorišni komad “Pink sari revolucija” u produkciji Kurv teatra (2017), ali i osmislio svoj prvi ansambl komad u produkciji sopstvene trupe, “#Ja sam” (2018), koji uključuje turske igrače i istražuje gušenje slobode govora, pojavu sukoba i ksenofobije.