Sidnejska kompanija igre

Sidnej, Australija

 
 

Gnu

 

koreografija: Gabrielle Nankivell
kostimi: Fiona Holley
dizajn svetla: Matthew Marshall
kompozicija i dizajn zvuka: Luke Smiles / motion laboratories

 

trajanje: 25’
premijera: Carriageworks, 2014

 

Komad “Gnu” je visoko-energetski vrtlog fizikalnosti igrača. Sa glavom vola, zadnjim delom antilope, a grivom i repom konja, gnu se poput animacije lako pretvara iz obične životinje u stvorenje iz mašte. Oluje i predatori instinktivno se okupljaju u stada, dok njihova migracija pokreće drevnu mašineriju. „Gnu“ je zbir telesnih fascinacija igrača – njihova pojedinačna moć i njihova snaga u masi – njihov unutrašnji gnu.

 

Gabrijel Nenkivel je australijska rediteljka i izvođač, formativno vezana za Evropu. Upućena na pomalo nomadsku egzistenciju, njen rad karakterišu ideje o prolaznosti. Sa iskustvom utemeljenom na pisanju i improvizaciji, njena hibridna koreografska praksa priziva maštu, biće i čulo memorije, ističući percepciju kao kreativnu i performativnu priliku. Nenkivelova je svoj rad potvrdila kroz brojne koreografske rezidencije, a imala je priliku da kreira u Jermeniji, Belgiji, Portugalu, Singapuru i Sloveniji. Bila je konsultant koreografije i scenskog pokreta u različitim pozorišnim i filmskim produkcijama. U Evropi je nastupala u produkcijama belgijskog umetnika Aleksandera Baervotsa i za trupu Ultima Vez koreografa Vima Vandekejbusa, a sarađivala je i sa Jurijem Konjarom (Slovenija), Raulom Maiom (Portugal) i Tomasom Stijertom (Belgija). Radila je i u Nemačkoj i Danskoj, a u Australiji je sarađivala sa brojnim trupama i umetnicima, među kojima su Australijski plesni teatar, kolektiv Životinjska farma, trupa Chunky Move, Gejvin Veber, Grejson Milvud, kompanije KAGE i Torque Show… Diplomirana je igračica i magistar književnosti. Njena postavka „Gnu“ nastala za Sidnejsku kompaniju igre, imenovana je od strane australijske kritike za Najbolje ostvarenje 2014. godine.

 
 

Nenkivelova je napravila neosporan hit večeri!
© The Australian

 
 
 

Svetlost mraka

 

koreografija: Rafael Bonachela
muzika: Nick Wales
kostimi: Aleisa Jelbart
dizajn svetla i scene: Benjamin Cisterne
muzički aranžman: Bob Scott
dizajn zvuka: Ilia Bezroukov, David Trump
električna violina: Veronique Serret
električno čelo: Kate Moore
dupli bas: Maxime Bibeau
dodatne perkusije: Laurence Pike

 

trajanje: 36’
premijera: Roslyn Packer Theatre Walsh Bay, 2016

 

Svetlost u tami. Ovaj komad je započet, a zatim vođen idejom o tome na koji način muzika treba da zvuči. Radio sam sa Nikom Vejlsom dok je komponovao – uneo sam se u taj proces kako bih dotakao novi smisao… Za mene je pokretačka snaga sadržana u načinu na koji svetlost i tama utiču na nas, na naše raspoloženje, na način na koji prizivaju sećanja na određene periode u našim životima… Fizički smisao svetlosti i tame, obojen emocijama koje prožimaju te kontrastne svetove… Igrači su oduvek moji verni saradnici. Pre nego što bi bilo koji pokret bio usvojen, pozivao sam igrače da kreativno i sasvim slobodno odgovore na numeru. Neki su odgovarali crtežom, neki poezijom, neki prozom. Ti inicijalni odgovori postali su deo procesa i stvaranja. Igrači daju sve svoje lično. Oni svoja iskustva iznose u studiju, a međusobno poverenje ansambla doprinosi našoj autentičnosti i otvorenosti. Zbog toga sam veoma zahvalan.

Rafael Bonachela

 
 

Rafael Bonačela je rođen u Barseloni, gde je započeo svoju prvu igračku obuku pre odlaska u London, gde 1992. godine postaje član Rambert kompanije. U toj trupi ostaje kao igrač i asistent koreografa sve do 2006. godine, kada uspešno započinje stvaranje sopstvene trupe (Bonacela Dance Company) koja je uticala na vrtoglav uspon njegove koreografske karijere. Kao koreograf, stvarao je često i za druge svetske renomirane kompanije. Godine 2008., premijerno je izveden njegov prvi celovečernji komad “360°” za Sidnejsku kompaniju igre. Nekoliko meseci kasnije, imenovan je za umetničkog direktora ove trupe, i našao se u centru pažnje svetske kulturne javnosti. Njegova vizija se oslanja na princip po kome repertoar raste dodavanjem naručenih komada koreografa iz Australije, ali i angažovanjem koreografa iz inostranstva. Originalna dela su često na programu, uz Bonačeline kreacije, što obezbeđuje raznolikost programa za publiku, a njegovom izvanrednom ansamblu igrača mogućnost saradnje sa nekim od najtraženijih autora našeg vremena. Bonačelin međunarodno priznat talenat pružio mu je priliku za rad ne samo u oblasti vrhunske savremene igre, već i za saradnju sa umetnicima iz pop kulture, kao što su Kajli Minog, Tina Tarner, Sara Blasko i Kejti Nunan, kao i sa vodećim modnim dizajnerma Dion Lijem i Tonijem Matičevskim. Ti susreti su se odrazilii na njegovu inspiraciju koju crpi iz kulture sadašnjeg trenutka. Od premijere dela “360°”, uradio je nekoliko komada za Sidnejsku kompaniju igre, uključujući “Mi otkrivamo” (2009), “6 udisaja” (2010), “Landforms” (2011), “Jedan drugome” (2012), “Projekat Ramo” (2012), “Uzbuna” (2013), “Iluminacije “(2013), “2 u d-mollu “(2014),” Rasute rime” (2014) i “Okvir uma” (2015). Pored toga, obnovio je izuzetan repertoar koji je stvarao za svoju kompaniju, kao što su naslovi “Soledad i ironija sudbine” (2010) i “Zemlja DA i Zemlja NE” (2011)… Bio je pobednik u kategoriji igre za Umetničku nagradu Australije, 2013. godine, a u jednom sidnejskom magazinu naveden je na listi najuticajnijih ljudi u 2012. zbog zasluga u afirmaciji umetničke igre od trenutka preuzimanja funkcije direktora Sidnejske kompanije igre i selektora festivala savremene igre – Spring Dance u sidnejskoj Operi. Godine 2013., Bonačela je ovenčan Počasnim krstom za civilne zasluge od strane Nj.V. Kralja Španije. Takođe, dobitnik je mnogih drugih važnih nagrada u Australiji i inostranstvu.

 
 

Neočekivan napad, izdržljivost za divljenje i silna tehnika.
© Sydney Morning Herald
 
Visceralna, ćudljiva eksplozija kretanja i moći.
© The Daily Telegraph
 
Za ljubitelje savremene igre “Lux Tenebris” je poslastica, komad koji slavi ljudsko telo kroz tečan pokret i uzbudljiv sadržaj …
© The Daily Telegraph
 
Igra je zapanjujuća. Svi igrači su u svom punom vrhuncu, telesno i emocionalno, potpuno posvećeni delu i osnaženi smelom i inovativnom koreografijom.
© ArtsHub

 
 
 

Pun mesec

 

koreografija: Cheng Tsung Lung
muzika: Lim Giong
kostimi: Fan Huai-Chih
dizajn svetlac: Damien Cooper

 

trajanje: 40’
premijera: Sydney Opera House, 2017

 

Živeći u našem savremenom svetu, izražajna svetla grada su me beskrajno fascinirala i zauzimala međuprostore u mom pogledu i osećanjima tokom noći. Nasuprot tome, mesec, prirodni simbol lepote, isijava svetlost u moje oči i pomaže mi da otkrijem tajne nesvesnog sveta koji ne poznajem, ali osećam da postoji.

Cheng Tsung-Lung

 
 

Koreograf i igrač, Čeng Cung-Lung na mestu je umetničkog direktora kompanije Cloud Gate 2 od 2014. godine. Njegova porodica poseduje fabriku papuča. Prodaja papuča na trotoaru odredila je deo njegovog detinjstva i odrastanja. Dinamika uličnog života i ponašanje običnih ljudi, postali su njegova umetnička inspiracija. Po sticanju diplome na Odseku umetničke igre Nacionalnog univerziteta umetnosti u Tajpeju, Čeng Cung-Lung je nastupao širom sveta sa tajvanskom trupom Cloud Gate. Radio je kao stalni koreograf kompanije Cloud Gate 2 od 2006-2010. godine. Pobednik je koreografskog takmičenja No Ballet u Nemačkoj (2006), Koreografskog takmičenja Premio Roma u Italiji (2008), Masdanza koreografskog takmičenja u Španiji (2011) i dobitnik Taišin nagrade za umetnost (2012) – najprestižnije umetničke nagrade Tajvana. Cung-Lung je proglašen Umetnikom 2011. godine od strane Kritike scenskih umetnosti Tajvana, i nagrađen umetničkom stipendijom Saveta za kulturu Azije koja mu je obezbedila da provede 10 meseci u Njujorku, 2012. godine. Radio je koreografije i obnovio komade za londonsku kompaniju Transitions u Laban centru; kompaniju Expressions iz Brizbejna; Akademiju scenskih umetnosti iz Hongkonga i tajvansku trupu Focus Dance. Njegove produkcije sa Cloud Gate 2 uključuju komade: “Dostojanstvena šala”, “Promena”, “Zid”, “Sreća i muzika”, “Pukotina”, “Tužni čas”, “Dorijan Grej”, i “Dozivanje”. Godine 2016, njegov komad “13 jezika” rađen za tajvanski Festival umetnosti, premijerno je izvela kompanija Cloud Gate 2 u Nacionalnom teatru Centra za scenske umetnosti u Tajpeju.

 
 

U Čeng Cung-Lungovom sjajnom “Punom mesecu” postoji dubok osećaj beskarjnog pokreta, i to ne samo zbog toga što njegov rukopis poseduje uzbudljive erupcije i obuzimajuće vrtloge. Neumoran život tutnji čak i u onim trenucima koji se učine kao potpuni mir.
© The Australian
 
Sjajan praznik za oči i uši sa prelepim lepršavim kostimima, blistavo komponovanom muzikom i magičnim osvetljenjem.
© The Australian
 
Svetska klasa…iskustvo toliko uživajuće i mistično kolko i sam mesec.
© Daily Telegraph

 
 

Sidnejska kompanija igre je poznata sila australijske savremene scene. Njihovi nastupi se odigravaju na velikim scenama širom sveta, od Opere u Sidneju do Džojs teatra u Njujorku, od šangajskog Grand teatra do Teatra Stanislavski u Moskvi. Igrači ove trupe ostavili su publiku bez daha, predstavljajući australijsku umetnost svetu, i dovodeći svet u Australiju. Umetnička igra u Australiji bila bi nezamisliva bez ove kompanije. Aktivno kreirajući i predstavljajući na turnejama nove komade, pod umetničkom direkcijom Rafaela Bonačele, kompanija poseduje ansambl od 16 izuzetnih igrača. Program obuhvata postavke samog Bonačele kao i gostujućih koreografa, uključujući Jakopa Godanija, Aleksandera Ekmana i Gideona Obarzenika, kao i saradnje sa australijskim Kamernim orkestrom i sidnejskim Simfonijskim orkestrom, ali i kompozitorima 48nord i Ecijom Bosom. Sidnejska kompanija igre je nastala od trupe koju je 1969. godine osnovala igračica Suzan Musić. Poznata kao Kompanija igre, od 1975-1976. trupu je bila predvođena od strane holandskog koreografa Japa Fliera, pre imenovanja njegovog australijskog kolege Grejma Marfija. Marfi i njegova partnerka Dženet Vernon, promenili su ime trupi u Sidnejska kompanija igre, 1979. godine, i nastavili da je vode punih 30 godina. Zajedno sa svojim saradnicima, Marfi je postavljao radove koji su opčinili publiku u Australiji i na velikim međunarodnim turnejama, uključujući i to da su se nametnuli kao prva zapadna kompanija savremene igre koja je redovno nastupila u Kini. Sidnejsku kompaniju igre od 2009. godine vodi Rafael Bonačela. Tokom proteklih godina kompanija je učvrstila reputaciju kreativnog giganta, sa priznatim umetničkim timom, predstavljajući Bonačeline nove komade, ali i naslove koje potpusuju drugi koreografi, dizajneri, kompozitori i muzičari. Od 1985. godine kompanija deluje u nekoliko namenskih studija u Vorfu u Sidnej Velš Beju koji se nalaze nedaleko od čuvenog mosta i zgrade Opere. Njihove baletske sale nude brojne časove umetničke igre australijskoj javnosti, i beleže skoro 80.000 polaznika godišnje.